Суботицa обележила 99 година од ослобођења у I светском рату

Тог дана је долазак воза у 18.35 часова означио крај вишевековне владавине Аустро-Угарске и слободу за словенски народ који је желео да се уједини. Око 70.000 Срба и Буњеваца дочекали су воз и тај догађај обележаван је до Другог светског рата, када је окупаторска Мађарска војска скинула плочу, која је враћена тек 1991. године на иницијативу Срба и Буњеваца.

Од тада па све до данас, одржава се манифастација „Браћа увек-увик заједно”. У недељу увече на сцени „Јадран” одржана је свечана академија под тим називом, а организовали су је Српски културни центар „Свети Сава”, Буњевачки културни центар, Град Суботица и Удружење ратних добровољаца 1912-1918. године и њихових потомака и поштовалаца. Миле Тасић је у име организатора, рекао да је добро да се Дан примирја у последњих пет година обележава као државни празник у Србији, подсећајући да до слободе није лако било доћи.

„Овај датум за Суботицу има такву важност да никако не сме да се обележава са мање пажње у односу на 1. септембар, када је купљен статус слободног краљевског града. Дубоку тежњу српског и слободарског народа започео је још почетком 16. века Јован Ненад Црни. Вишевековни напори слили су се у 13. новембар 1918. године, када је воз са победоносном Српском војском дошао на железничку станицу. Први су сишли мајор Михајло Бодији и потпуковник Анте Живуловић. Поздравио их је потпредседник патриотског Народног одбора Буњеваца и Срба у Суботици др Јован Манојловић, и рекао да су стигли српски јунаци, косовски осветници“, рекао је Миле Тасић.

Ове године се навршава и 26 година од заједничког рада на обележавању овог датума Српског културног центра „Свети Сава” и Буњевачког културног центра Суботица који су и иницирали обнављање спомен плоче на железничкој станици.

Присутнима се обратио и градоначелник Суботице Богдан Лабан који је истакао да су српски и буњевачки прваци искрено веровали у коначну победу и уједињење ових крајева са Краљевином Србијом. Он је подсетио да је 5. новембра 1918. године, у стану Владислава Манојловића, одржан важан састанак, на коме су донете и одлуке да се оснује Буњевачко–српски народни одбор и да се оснивачки збор одржи 10. новембра. Том састанку prеthodila је прва конференција буњевачко-српских првака, који су се налазили у Суботици, одржана 20. октобра ради постизања договора о томе шта би требало да се предузме кад Српска војска стигне у Суботицу. На тој конференцији, у стану Албе Малагурског, дошла је до изражаја снажна и непоколебљива југословенска свест Буњеваца и Срба који су били спремни на све само да остваре сан својих предака.

„У Првом светском рату Србија је претрпела велика страдања: изгубила је, процењује се, око милион и три стотине хиљада душа. Гинуло се за слободу, али и за идеју да се, први пут од доласка на Балкан, Јужни Словени нађу у истој држави. На нама и будућим генерацијама је да одајемо почаст нашим славним прецима који су у борби за слободу дали оно најдрагоценије што имају – своје животе“, поручио је градоначелник Лабан.

На сам дан ослобођења, положени су венци уз спомен- плочу на железничкој станици. Међу присутнима био је Рајко Војновић, син солунца који је дошао чувеним возом, каже да му је отац одликован Георгијевском лентом, царском медаљом Романових, као и Карађорђевом звездом. Представници удружења ратних добровољаца 1912-1918.године положили су венце на спомен плочу, и на Споменик јунацима палим за ослобођење и уједињење на Пушкиновом тргу.

Сандра Иршевић