Subotica obeležila 99 godina od oslobođenja u I svetskom ratu

Tog dana je dolazak voza u 18.35 časova označio kraj viševekovne vladavine Austro-Ugarske i slobodu za slovenski narod koji je želeo da se ujedini. Oko 70.000 Srba i Bunjevaca dočekali su voz i taj događaj obeležavan je do Drugog svetskog rata, kada je okupatorska Mađarska vojska skinula ploču, koja je vraćena tek 1991. godine na inicijativu Srba i Bunjevaca.

Od tada pa sve do danas, održava se manifastacija „Braća uvek-uvik zajedno”. U nedelju uveče na sceni „Jadran” održana je svečana akademija pod tim nazivom, a organizovali su je Srpski kulturni centar „Sveti Sava”, Bunjevački kulturni centar, Grad Subotica i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine i njihovih potomaka i poštovalaca. Mile Tasić je u ime organizatora, rekao da je dobro da se Dan primirja u poslednjih pet godina obeležava kao državni praznik u Srbiji, podsećajući da do slobode nije lako bilo doći.

„Ovaj datum za Suboticu ima takvu važnost da nikako ne sme da se obeležava sa manje pažnje u odnosu na 1. septembar, kada je kupljen status slobodnog kraljevskog grada. Duboku težnju srpskog i slobodarskog naroda započeo je još početkom 16. veka Jovan Nenad Crni. Viševekovni napori slili su se u 13. novembar 1918. godine, kada je voz sa pobedonosnom Srpskom vojskom došao na železničku stanicu. Prvi su sišli major Mihajlo Bodiji i potpukovnik Ante Živulović. Pozdravio ih je potpredsednik patriotskog Narodnog odbora Bunjevaca i Srba u Subotici dr Jovan Manojlović, i rekao da su stigli srpski junaci, kosovski osvetnici“, rekao je Mile Tasić.

Ove godine se navršava i 26 godina od zajedničkog rada na obeležavanju ovog datuma Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava” i Bunjevačkog kulturnog centra Subotica koji su i inicirali obnavljanje spomen ploče na železničkoj stanici.

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban koji je istakao da su srpski i bunjevački prvaci iskreno verovali u konačnu pobedu i ujedinjenje ovih krajeva sa Kraljevinom Srbijom. On je podsetio da je 5. novembra 1918. godine, u stanu Vladislava Manojlovića, održan važan sastanak, na kome su donete i odluke da se osnuje Bunjevačko–srpski narodni odbor i da se osnivački zbor održi 10. novembra. Tom sastanku prethodila je prva konferencija bunjevačko-srpskih prvaka, koji su se nalazili u Subotici, održana 20. oktobra radi postizanja dogovora o tome šta bi trebalo da se preduzme kad Srpska vojska stigne u Suboticu. Na toj konferenciji, u stanu Albe Malagurskog, došla je do izražaja snažna i nepokolebljiva jugoslovenska svest Bunjevaca i Srba koji su bili spremni na sve samo da ostvare san svojih predaka.

„U Prvom svetskom ratu Srbija je pretrpela velika stradanja: izgubila je, procenjuje se, oko milion i tri stotine hiljada duša. Ginulo se za slobodu, ali i za ideju da se, prvi put od dolaska na Balkan, Južni Sloveni nađu u istoj državi. Na nama i budućim generacijama je da odajemo počast našim slavnim precima koji su u borbi za slobodu dali ono najdragocenije što imaju – svoje živote“, poručio je gradonačelnik Laban.

Na sam dan oslobođenja, položeni su venci uz spomen- ploču na železničkoj stanici. Među prisutnima bio je Rajko Vojnović, sin solunca koji je došao čuvenim vozom, kaže da mu je otac odlikovan Georgijevskom lentom, carskom medaljom Romanovih, kao i Karađorđevom zvezdom. Predstavnici udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918.godine položili su vence na spomen ploču, i na Spomenik junacima palim za oslobođenje i ujedinjenje na Puškinovom trgu.

Sandra Iršević