Пољопривреда Баната минулих времена у једној књизи
НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Књига „Пољопривредна историја Баната до половине 20. века” аутора Јожефа Сабоа из Новог Кнежевца, објављена у издању Банатског културног центра из Новог Милошева, предстаљена је у новокнежевачком Светосавском дому пред бројним посетиоцима.
Пре ове промоције изузетно драгоцену књигу издавач је представио на 62. међународном Сајму књига у Београду и у Новом Милошеву. Пре речи издавача, мишљења рецезената и утисака аутора, Радован Хорватов је казивао поему „Војводина” Мирослава Антића и наступили су ученици Основне музичке школе Нови Кнежевац.
Штампање књиге поводом 70 година постојања омогућила је Прехрамбена индустрија „Алева” из Новог Кнежевца, а неуморни хроничар завичајне историје Јожеф Сабо који је запослен у „Алеви” је нагласио да је ово штиво посветио радницима тог предузећа, али и свим вредним пољопривредницима банатске равнице.
Директор Банатског култрног центра Радован Влаховић је захвалио Сабоу што је смогао снаге и енергије да рад дуг 30 година сажме између корица „Пољопривредне историје Баната”, нагласивши да је књига изузетна ризница културолошке историје овог поднебља, које је било најразвијенија регија.
Сенка Влаховић која је урадила дизајн и прелом књиге, прочитала је рецензије историчара културе проф. др Ференца Немета и историчара др Золтана Чемереа. Немет истиче да књига Сабоа представља вредно дело и представља пионирски подухват, будући да по први пут целовито сажима аграрни развој овог подручја, дајући шири светски, али и ужи регионални контекст и разумевања ове теме. И Чемере наглашава да књига представља значајан прилог историји пољопривреде. У књизи су као посебне целине обрађене историја повртарства, виноградарство и историја развоја пољопривредне механизације у Банату од 1718. до 1918. године.
Јожеф Сабо је нагласио да ово није само књига о пољопривреди него о људима у Банату који нису лако живели, иако је Банат био међу развијенијим регијама Хабзбуршке монархије. Сабо је до сада објавио више наслова на српском и мађарском језику, за радове објављиване у издањима Историјско завичајног друштва „Пчеса” седам пута је награђиван, а обимну грађу за „Пољопривредну историју Баната” сакупио је из немачких, мађарских и српских извора, па је према речима Радована Влаховића успео да дочара синтетичку причу о минулим временима у Банату.
„Књига је изазвала велико интересовање на Сајму књига у Београду. Колегиница из Националне библиотеке Немачке, прво је узела књигу „Пољопривредна историја Баната”. Ова књига нам говори о нашој мултикултуралној историји где смо се ми као народи који су живели овде у Банату међусобно допуњавали“, указао је директор Банатског културног центра Радован Влаховић.
М. Митровић
Фото: М. Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)