Рајски и панамски папири: Офшор између легалности и моралности

Добар део докумената “Рајски папири” – њих 6,8 милиона, односи се на пословање адвокатске фирме “Appleby“ која пружа корпоративне услуге и има канцеларије од Бермуда до Маурицијуса, а ту је и 19 корпоративних регистара које воде владе са оф шор подручја попут Кајманских острва и Сент Китса.

Милиони докумената покривају деценије офшор пословања од 1950. до 2016. године, па тако и разоткривају светске токове новца који досад нису били познати широј јавности.

У “Рајским папирима” спомињу се имена најмање 120 политичара и десетине светских познатих имена, а документи показују да је офшор царство много веће и компликованије него што се досад мислило.

Сам немачки лист “Зидојче цајтунг”, који је објавио документа, објашњава да појављивање нечијег имена у “Рајским папирима” не подразумева “аутоматски правно или морално упитно понашање”, додајући да је  коришћење офшор фирми и пореских рупа легално. Но, без обзира на то прелимиране истраге надлежних институција у многим државама чији се држављани помињу већ су започете или су најављене, а поменути политичари и фирме већ јавно објашњавају и правдају своје “име” у новообелодањеним документима.

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је јуче да Србија има механизме и институте којима прати фирме које покушавају да избегну порез или да перу новац и да је она “маргинални учесник” у догађајима који су у вези са офшор зонама.

Пратимо шта се дешава. Креативност фирми које покушавају да избегавају те обавезе увек превазилазе законска решења. Већина тих ствари се дешава у другим земљама, где је Србија маргинални учесник у тим догађајима, рекао је Вујовић.

Тим пре, што се у “Рајским папирима” појављује и фирма енглеске краљице Елизабете Друге, саветници америчког председника Доналда Трампа, канадски премијер Џастин Трудо, зет Владимира Путина, власник “Арсенала” Алишер Усманов, као и светске музичке звезде Мадона и Боно Вокс и други.

На листи су се нашли и неки српски бизнисмени и политичари.

Порески експерт Андрија Јовичић објашњава да постоји листа земаља које представљају такозване “пореске рајеве” и да је овако пословање легално додајући да спомињање било чијег имена не упућује на то да је неко кршио закон.

Ипак, каже Јовичић, сама чињеница да је неко пословање легално, не значи да је истовремено и морално.

Морам да кажем да је ОЕЦД утврдио листу земаља и да је у наше законодавство пренета та листа од 51 земље коју је 2012. објавио “Службени гласник Србије”. Рецимо, ту спада и Монако, Монтекарло, Лихенштајн и Хонконг. То је легално, али ако послујете са неком фирмом из тих земаља, односно ако нека од фирми из тих земаља вама пружа услугу, дужни сте да платите порез у Србији од 25 одсто, објаснио је Јовичић.

Управа за спречавање прања новца  Србије у свом извештају за 2016.годину указала је да процењује да ће ове године сумња нарочито расти према такозваним “схел company“ које су скоро потпуно нетранспарентне у погледу пословања и власништва и региструју се углавном на офшор дестинацијама.

Ове компаније, наведено је у извештају, појављују се као инвеститори у области некретнине или користе друге облике пласмана чије се пословање одвија под окриљем нетранспаретног власништва.

Србија није имуна од ове појаве и тај тренд ће се сигурно одржати и у будућности, што ће представљати проблем у превентивној и репресивној борби против прања новца и финансирања тероризма, закључује Управа за спречавање прања новца.

Он истиче да су главни мотиви за оснивање офшор компанија минимална контрола прихода и минимални износ пореза на добит.

У прописима скоро свих земаља постоје прописи о спречавању прања новца и финансирања тероризма, где се трансакције које су повезане са овим компанијама посебно посматрају, анализирају. Банке, ревизори, адвокати, рачуновође и они који се баве прометом некретнина такође су обвавезни да трансакције које се односе на компаније у такозваним “пореским рајевима” пријаве Управи за спречавање прања новца, рекао је Јовичић.

Љ.Малешевић