Rajski i panamski papiri: Ofšor između legalnosti i moralnosti

Dobar deo dokumenata “Rajski papiri” – njih 6,8 miliona, odnosi se na poslovanje advokatske firme “Appleby“ koja pruža korporativne usluge i ima kancelarije od Bermuda do Mauricijusa, a tu je i 19 korporativnih registara koje vode vlade sa of šor područja poput Kajmanskih ostrva i Sent Kitsa.

Milioni dokumenata pokrivaju decenije ofšor poslovanja od 1950. do 2016. godine, pa tako i razotkrivaju svetske tokove novca koji dosad nisu bili poznati široj javnosti.

U “Rajskim papirima” spominju se imena najmanje 120 političara i desetine svetskih poznatih imena, a dokumenti pokazuju da je ofšor carstvo mnogo veće i komplikovanije nego što se dosad mislilo.

Sam nemački list “Zidojče cajtung”, koji je objavio dokumenta, objašnjava da pojavljivanje nečijeg imena u “Rajskim papirima” ne podrazumeva “automatski pravno ili moralno upitno ponašanje”, dodajući da je  korišćenje ofšor firmi i poreskih rupa legalno. No, bez obzira na to prelimirane istrage nadležnih institucija u mnogim državama čiji se državljani pominju već su započete ili su najavljene, a pomenuti političari i firme već javno objašnjavaju i pravdaju svoje “ime” u novoobelodanjenim dokumentima.

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je juče da Srbija ima mehanizme i institute kojima prati firme koje pokušavaju da izbegnu porez ili da peru novac i da je ona “marginalni učesnik” u događajima koji su u vezi sa ofšor zonama.

Pratimo šta se dešava. Kreativnost firmi koje pokušavaju da izbegavaju te obaveze uvek prevazilaze zakonska rešenja. Većina tih stvari se dešava u drugim zemljama, gde je Srbija marginalni učesnik u tim događajima, rekao je Vujović.

Tim pre, što se u “Rajskim papirima” pojavljuje i firma engleske kraljice Elizabete Druge, savetnici američkog predsednika Donalda Trampa, kanadski premijer Džastin Trudo, zet Vladimira Putina, vlasnik “Arsenala” Ališer Usmanov, kao i svetske muzičke zvezde Madona i Bono Voks i drugi.

Na listi su se našli i neki srpski biznismeni i političari.

Poreski ekspert Andrija Jovičić objašnjava da postoji lista zemalja koje predstavljaju takozvane “poreske rajeve” i da je ovako poslovanje legalno dodajući da spominjanje bilo čijeg imena ne upućuje na to da je neko kršio zakon.

Ipak, kaže Jovičić, sama činjenica da je neko poslovanje legalno, ne znači da je istovremeno i moralno.

Moram da kažem da je OECD utvrdio listu zemalja i da je u naše zakonodavstvo preneta ta lista od 51 zemlje koju je 2012. objavio “Službeni glasnik Srbije”. Recimo, tu spada i Monako, Montekarlo, Lihenštajn i Honkong. To je legalno, ali ako poslujete sa nekom firmom iz tih zemalja, odnosno ako neka od firmi iz tih zemalja vama pruža uslugu, dužni ste da platite porez u Srbiji od 25 odsto, objasnio je Jovičić.

Uprava za sprečavanje pranja novca  Srbije u svom izveštaju za 2016.godinu ukazala je da procenjuje da će ove godine sumnja naročito rasti prema takozvanim “shel company“ koje su skoro potpuno netransparentne u pogledu poslovanja i vlasništva i registruju se uglavnom na ofšor destinacijama.

Ove kompanije, navedeno je u izveštaju, pojavljuju se kao investitori u oblasti nekretnine ili koriste druge oblike plasmana čije se poslovanje odvija pod okriljem netransparetnog vlasništva.

Srbija nije imuna od ove pojave i taj trend će se sigurno održati i u budućnosti, što će predstavljati problem u preventivnoj i represivnoj borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, zaključuje Uprava za sprečavanje pranja novca.

On ističe da su glavni motivi za osnivanje ofšor kompanija minimalna kontrola prihoda i minimalni iznos poreza na dobit.

U propisima skoro svih zemalja postoje propisi o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, gde se transakcije koje su povezane sa ovim kompanijama posebno posmatraju, analiziraju. Banke, revizori, advokati, računovođe i oni koji se bave prometom nekretnina takođe su obvavezni da transakcije koje se odnose na kompanije u takozvanim “poreskim rajevima” prijave Upravi za sprečavanje pranja novca, rekao je Jovičić.

LJ.Malešević