Ове године 48 жена пријавило напаствовање

Ови центри имају задатак да жртвама пруже и психолошку и упуте на правну помоћ, уз потпуно поштовање њихове личности, приватности и ситуације, како не би биле изложене додатној муци секундарне виктимизације. Јер у пракси, женама жртвама насиља најчешће се не верује, а насиље се не пријављује услед пречесто од средине наметнутог осећаја кривице и срамоте.

Током једногодишњег рада пилот центра за жртве сексуалног насиља на територији Војводине, који се реализује у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за здравство “Заустави – заштити – помози - Снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у АП Војводини” Медицински факултет обучио је 688 запослених у здравственим установама за поступање са жртвама родно засновног насиља, а у току је обука још 300 полазника. Такође, обучено је 968 стручњака из сектора полиције, правосуђа, социјалне заштите, здравства и цивилног сектора за примену Закона о спречавању насиља у породици, који је на снази од 1. јуна ове године, те су створени услови за пружање унапређених нових услуга за жене и девојке које су биле изложене сексуалном насиљу.

Како се  чуло на конференцији за новинаре на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, прва два центра за ову намену, у Зрењанину и Новом Саду, почела су с радом још у септембру 2016, а током ове покренуто их је још у пет градова, у општим болницама у Сомбору, Суботици, Кикинди, Сремској Митровици и Вршцу.

- Ово су први примери овакве праксе у нашој земљи, а да је она потребна говоре подаци да нам се у току ове године од јануара до 17. октобра јавило 48 жена у два центра, у Новом Саду и Зрењанину – каже каже директорка Центра за подршку женама Кикинда Биљана Степанов, који је партнерска организација у реализацији пројекта. - Видимо да жене полако стичу поверење у систем да могу да пријаве насиље и да могу да сведоче о овако специфичним облицима насиља. До сад се дешавало супротоно, жене су јако ретко, сем у случају тежих кривичних дела као што је рецимо силовање, долазиле и пријављиавале починиоце. Сад имају могућност да пријаве дела која су се одиграла некада у прошлости и да затраже додатну психосоцијалну и саветодавно-терапијску помоћ и подршку за превазилажење трауме. Све се одвија по утврђеној процедури која подазумева посебне услуге помоћи, подршке и заштите лекара, а по проласку медицинског третмана, жена се изјашњава да ли жели да настави неки облик психосоцијалне терапије - објашњава Степанов.

Здравствене установе су према пројекту средишна места пружања помоћи, али и даљег збрињавања жртве насиља.

Услуге Центра пружају се женама и девојкама које су навршиле 15 година, и то без обзира на националну припадност, сексуалну оријентацију, инвалидитет, порекло, брачно стање. Услуге Центра су бесплатне и доступне 24 сата целе недеље. Жртве треба да се обрате полицији или на телефон СОС Војводина 0800/101010, а број је доступан сваког дана од 10 до 20 часова.

- Наша клиника је место где ће жене које су жртве сексуалног насиља бити прегледане и с њима ће се ту обавуити разговор. У односу на prеthodnе године оне неће одлазити на различита места, него ће се овде обављати преглед и биће заштићене од додатних оптерећења и додатног таруматизовања – каже управник Гинеколошко акушеске клинике Клиничког центра Војводине др Тихомир Вејновић. - Ово је драгоцен пројекат и имамо већ значајне резултате. Установљен је протокол, објашњен је поступак целог процеса обраде и прикупљања података, како би се помогло и полицији и тужилаштву. Ипак, пре свега центар пажње јесте потенцијална жртва насиља, насиља у породици и сексуалног насиља. Жене које су претрпеле насиље код нас су смештене у посебној, за то предвиђеној и адекватно опремљеној просторији. Реч је пристојном и хуманом простору где се обавља разговор с тимом тако да жртва није препуштена сама себи. Коначни циљ је да нико не треба да ћути о насиљу. Подаци говоре о томе да је од 33 убијене жене у 2016. њих више 90 одсто жртва насиља у породици, па и сексуалног насиља. Превенција се састоји у томе да се свако насиље благовремено пријављује како не би дошло до тог најгорег исхода – закључује др Вејновић.

Заменица покрајинског секретара за здравство и руководилац пројекта др Иванка Савић истакла је да је Покрајински секретаријат за опремање и сређивање просторија одвојио 4,5 милиона динара, а до краја пројекта 2019. биће уложено укупно 6,5 милиона динара.

Координаторка стручног тима за пилотирање модела Центра за жртве сексуалног насиља Даница Тодоров истакла је да се у пројекту сви ослањају на постојеће ресурсе и да се не само подиже свест, него и у пракси развија мултисекторска сарадња свих који треба да дају допринос збрињавању и каснијем третману жртава насиља.

Реализацију овог пројекта који би требало по његовом окончању 2019, и системски да заживи, новцем је подржао Поверенички фонд УН за подршку акцијама елиминисања насиља према женама.

В. Црњански