Ove godine 48 žena prijavilo napastvovanje

Ovi centri imaju zadatak da žrtvama pruže i psihološku i upute na pravnu pomoć, uz potpuno poštovanje njihove ličnosti, privatnosti i situacije, kako ne bi bile izložene dodatnoj muci sekundarne viktimizacije. Jer u praksi, ženama žrtvama nasilja najčešće se ne veruje, a nasilje se ne prijavljuje usled prečesto od sredine nametnutog osećaja krivice i sramote.

Tokom jednogodišnjeg rada pilot centra za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji Vojvodine, koji se realizuje u okviru projekta Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo “Zaustavi – zaštiti – pomozi - Snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini” Medicinski fakultet obučio je 688 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama za postupanje sa žrtvama rodno zasnovnog nasilja, a u toku je obuka još 300 polaznika. Takođe, obučeno je 968 stručnjaka iz sektora policije, pravosuđa, socijalne zaštite, zdravstva i civilnog sektora za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snazi od 1. juna ove godine, te su stvoreni uslovi za pružanje unapređenih novih usluga za žene i devojke koje su bile izložene seksualnom nasilju.

Kako se  čulo na konferenciji za novinare na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, prva dva centra za ovu namenu, u Zrenjaninu i Novom Sadu, počela su s radom još u septembru 2016, a tokom ove pokrenuto ih je još u pet gradova, u opštim bolnicama u Somboru, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Vršcu.

- Ovo su prvi primeri ovakve prakse u našoj zemlji, a da je ona potrebna govore podaci da nam se u toku ove godine od januara do 17. oktobra javilo 48 žena u dva centra, u Novom Sadu i Zrenjaninu – kaže kaže direktorka Centra za podršku ženama Kikinda Biljana Stepanov, koji je partnerska organizacija u realizaciji projekta. - Vidimo da žene polako stiču poverenje u sistem da mogu da prijave nasilje i da mogu da svedoče o ovako specifičnim oblicima nasilja. Do sad se dešavalo suprotono, žene su jako retko, sem u slučaju težih krivičnih dela kao što je recimo silovanje, dolazile i prijavljiavale počinioce. Sad imaju mogućnost da prijave dela koja su se odigrala nekada u prošlosti i da zatraže dodatnu psihosocijalnu i savetodavno-terapijsku pomoć i podršku za prevazilaženje traume. Sve se odvija po utvrđenoj proceduri koja podazumeva posebne usluge pomoći, podrške i zaštite lekara, a po prolasku medicinskog tretmana, žena se izjašnjava da li želi da nastavi neki oblik psihosocijalne terapije - objašnjava Stepanov.

Zdravstvene ustanove su prema projektu središna mesta pružanja pomoći, ali i daljeg zbrinjavanja žrtve nasilja.

Usluge Centra pružaju se ženama i devojkama koje su navršile 15 godina, i to bez obzira na nacionalnu pripadnost, seksualnu orijentaciju, invaliditet, poreklo, bračno stanje. Usluge Centra su besplatne i dostupne 24 sata cele nedelje. Žrtve treba da se obrate policiji ili na telefon SOS Vojvodina 0800/101010, a broj je dostupan svakog dana od 10 do 20 časova.

- Naša klinika je mesto gde će žene koje su žrtve seksualnog nasilja biti pregledane i s njima će se tu obavuiti razgovor. U odnosu na prethodne godine one neće odlaziti na različita mesta, nego će se ovde obavljati pregled i biće zaštićene od dodatnih opterećenja i dodatnog tarumatizovanja – kaže upravnik Ginekološko akušeske klinike Kliničkog centra Vojvodine dr Tihomir Vejnović. - Ovo je dragocen projekat i imamo već značajne rezultate. Ustanovljen je protokol, objašnjen je postupak celog procesa obrade i prikupljanja podataka, kako bi se pomoglo i policiji i tužilaštvu. Ipak, pre svega centar pažnje jeste potencijalna žrtva nasilja, nasilja u porodici i seksualnog nasilja. Žene koje su pretrpele nasilje kod nas su smeštene u posebnoj, za to predviđenoj i adekvatno opremljenoj prostoriji. Reč je pristojnom i humanom prostoru gde se obavlja razgovor s timom tako da žrtva nije prepuštena sama sebi. Konačni cilj je da niko ne treba da ćuti o nasilju. Podaci govore o tome da je od 33 ubijene žene u 2016. njih više 90 odsto žrtva nasilja u porodici, pa i seksualnog nasilja. Prevencija se sastoji u tome da se svako nasilje blagovremeno prijavljuje kako ne bi došlo do tog najgoreg ishoda – zaključuje dr Vejnović.

Zamenica pokrajinskog sekretara za zdravstvo i rukovodilac projekta dr Ivanka Savić istakla je da je Pokrajinski sekretarijat za opremanje i sređivanje prostorija odvojio 4,5 miliona dinara, a do kraja projekta 2019. biće uloženo ukupno 6,5 miliona dinara.

Koordinatorka stručnog tima za pilotiranje modela Centra za žrtve seksualnog nasilja Danica Todorov istakla je da se u projektu svi oslanjaju na postojeće resurse i da se ne samo podiže svest, nego i u praksi razvija multisektorska saradnja svih koji treba da daju doprinos zbrinjavanju i kasnijem tretmanu žrtava nasilja.

Realizaciju ovog projekta koji bi trebalo po njegovom okončanju 2019, i sistemski da zaživi, novcem je podržao Poverenički fond UN za podršku akcijama eliminisanja nasilja prema ženama.

V. Crnjanski