Европски новци стижу деценију и по: Поклон од ЕУ три милијарде евра
НОВИ САД: Када се узме у обзир сав расположиви новац усмерен на модернизацију српског друштва, највећи донатор Србији је Европска унија.
Наиме, у протеклих 15 година у свим областима, од владавине права, реформе јавне управе, друштвеног развоја, животне средине и пољопривреде, до данас ЕУ је обезбедила више од три милијарде евра бесповратно.
Но, ради што бољег и ефикаснијег коришћења новца који земљи стоји на располагању у процесу придруживања ЕУ, неопходно је обезбедити одговорно поступање њиме, али истовремено и благовремено уочавање свих евентуалних пропуста и грешака која се могу јавити у систему.
Због тога је неопходно успостављање механизма контроле и извршења када су у питању евентуалне неправилности у поступању с новцем из ЕУ.
То је био разлог да Влада Србије усвоји Стратегију за сузбијање неправилности и превара у поступцима с финансијским средствима ЕУ у Србији за период 2017–2020. године.
Реч је, заправо, о документу којим Србија први пут решава питање заштите финансијских интереса ЕУ, а с тим и питање заштите сопственог буџета.
У изради тог документа коришћени су налази ревизора Европске комисије, с обзиром на то да је наша држава, као корисник претприступних фондова ЕУ, у раној фази преузимања надлежности самосталног управљања тим парама и да још увек не постоји одговарајући број случајева неправилности и превара који би могли бити основ за анализу и доношење закључака.
Анализирајући налазе ревизора Европске комисије, дошло се до закључка да је основни проблем у систему управљања неправилностима – непостојање одговарајуће процедуре.
То за собом повлачи непрепознавање случајева сумње на неправилност и сумње на превару од свих учесника у процесу управљања претприступним фондовима ЕУ, а самим тим и њихово непријављивање, као и непостојање јасне линије извештавања.
Код процене тренутног стања усаглашености домаћег законодавства с правним тековинама ЕУ, потребно је нагласити, истиче се у том документу, да је накнадном анализом установљено да тренутни правни оквир садржи одредбе које осигуравају одговарајуће прикупљање, чување и обраду доказа.
Основни ризици који су дефинисани током анализе и који указују на потребу доношења стратегије су недовољна политичка посвећеност спровођењу активности у циљу сузбијања неправилности и превара у поступања с новцем ЕУ, недовољна посвећеност свих релевантних институција спровођењу циљева Стратегије и пропусти у идентификацији неправилности и превара услед неодговарајућих људских и техничких капацитета – ниво знања, стручност и број запослених, као и недостатак савремених средстава.
У оквиру тога, истиче се и да сви учесници недовољно познају процедуре за детекцију сумње на напреавилности и сумње на превару у управљању претприступним фондовима ЕУ, недовољна способност људи који поседују информације и доказе да случај преваре/корупције пријаве, због тога што нису сигурни у механизме своје заштите.
Љ. Малешевић