Evropski novci stižu deceniju i po: Poklon od EU tri milijarde evra

Naime, u proteklih 15 godina u svim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja, životne sredine i poljoprivrede, do danas EU je obezbedila više od tri milijarde evra bespovratno.

No, radi što boljeg i efikasnijeg korišćenja novca koji zemlji stoji na raspolaganju u procesu pridruživanja EU, neophodno je obezbediti odgovorno postupanje njime, ali istovremeno i blagovremeno uočavanje svih eventualnih propusta i grešaka koja se mogu javiti u sistemu.

Zbog toga je neophodno uspostavljanje mehanizma kontrole i izvršenja kada su u pitanju eventualne nepravilnosti u postupanju s novcem iz EU.

To je bio razlog da Vlada Srbije usvoji Strategiju za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupcima s finansijskim sredstvima EU u Srbiji za period 2017–2020. godine.

Reč je, zapravo, o dokumentu kojim Srbija prvi put rešava pitanje zaštite finansijskih interesa EU, a s tim i pitanje zaštite sopstvenog budžeta.

U izradi tog dokumenta korišćeni su nalazi revizora Evropske komisije, s obzirom na to da je naša država, kao korisnik pretpristupnih fondova EU, u ranoj fazi preuzimanja nadležnosti samostalnog upravljanja tim parama i da još uvek ne postoji odgovarajući broj slučajeva nepravilnosti i prevara koji bi mogli biti osnov za analizu i donošenje zaključaka.

Analizirajući nalaze revizora Evropske komisije, došlo se do zaključka da je osnovni problem u sistemu upravljanja nepravilnostima – nepostojanje odgovarajuće procedure.

To za sobom povlači neprepoznavanje slučajeva sumnje na nepravilnost i sumnje na prevaru od svih učesnika u procesu upravljanja pretpristupnim fondovima EU, a samim tim i njihovo neprijavljivanje, kao i nepostojanje jasne linije izveštavanja.

Kod procene trenutnog stanja usaglašenosti domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama EU, potrebno je naglasiti, ističe se u tom dokumentu, da je naknadnom analizom ustanovljeno da trenutni pravni okvir sadrži odredbe koje osiguravaju odgovarajuće prikupljanje, čuvanje i obradu dokaza.

Osnovni rizici koji su definisani tokom analize i koji ukazuju na potrebu donošenja strategije su nedovoljna politička posvećenost sprovođenju aktivnosti u cilju suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanja s novcem EU, nedovoljna posvećenost svih relevantnih institucija sprovođenju ciljeva Strategije i propusti u identifikaciji nepravilnosti i prevara usled neodgovarajućih ljudskih i tehničkih kapaciteta – nivo znanja, stručnost i broj zaposlenih, kao i nedostatak savremenih sredstava.

U okviru toga, ističe se i da svi učesnici nedovoljno poznaju procedure za detekciju sumnje na napreavilnosti i sumnje na prevaru u upravljanju pretpristupnim fondovima EU, nedovoljna sposobnost ljudi koji poseduju informacije i dokaze da slučaj prevare/korupcije prijave, zbog toga što nisu sigurni u mehanizme svoje zaštite.

LJ. Malešević