Топ дестинација на културној мапи Европе: Сремска Митровица

Мозаик ће се налазити у Сирмијуму као део Царске палате, а новитет овог места је 3Д анимација која је заживела пре месец дана на одушевљење свих посетилаца...

Пројекат је, наравно, превише велик да би се урадио за годину дана, а и кошта пуно.

- Све и када би нам неко обезбедио сва средства, није могуће завршити пројекат за годину дана - каже Шулаја. Мозаик се простире на 350 квадрата, који се налазе у палати и депоима. До сада је конзервирано сто квадрата подних мозаика, и рестауратори су задовољни учињеним послом.

- Рестаурацију финансира Фонд америчке амбасаде који је био намењен за конзервацију највреднијег мозаика са ликом Меркура из најранијег периода, док највећи део средстава обезбеђује Министарство културе - каже Шулаја.

Меркур је највреднија просторија у Сирмијуму, док је Просторија 16 најкомпактнија, тврди Шулаја и додаје да је највећа површински гледано, те су се одлучили да недостајуће делове раде ретуш, пошто је највећи део просторије очуван.

Ове године се завршава ободни део, како би се вратио изглед зидова, то се ради на основу аналогије, имитације фрескног сликарства, која је у великој мери оштећена, али очувана на зидовима, те на основу тога може да се репродукује.

- Да би ретуш добио природну патину потребно је да прође мало времена да се слегну боје - каже Шулаја и напомиње да разлика мора да постоји између ретуша и боје како би и посетиоци могли да виде разлику оригинала који потиче из времена настанка мозаика и рестаураторског посла.

Према његовим речима, имају прелепу просторију која је са реконструкцијом фонтане, већ спремна за презентацију.

- Осим тога, Просторија 14 која је ходник и тек прошле године ушла у програм, налази се у радионици где је урађен највећи део посла, а то је рестаурација и конзервација подних елемената. Ове године смо добили средства од Министарства културе у износу од три милиона динара за враћање и постављање тог ходника - каже Шулаја и истиче да их Министарство већ неколико година уназад прати у свим пројектима.

Други битан пројекат је санација крова, односно лантерне, који ће бити готов крајем следеће недеље. Тренутно се поставља кројени лим преко лексана.

- Последњих седам година, пратећи стање на локалитету, уочени су недостаци. Лети су врло високе температуре због ефекта стаклене баште, што је у дужем периоду веома негативно утицало на саме налазе, те смо на основу праћења и анализе Грађевинског факултета и стручних тимова који су пратили стање на самом локалитету, одлучили да је тај део крова неопходно прекрити изолационим слојем и лименим делом, тако да се спречи директан доток светлости која ствара високе температуре које клима не може да савлада - каже Шулаја.

Кров, осим ради боље презентације, служи и за заштиту самих налаза, али и да би побољшао ефекте 3Д служи анимације који техничким помагалима чине Сирмијум много атрактивнијим и изазовнијим. У склопу пројеката „Фрулија-Ђулија-Валенсија“ које је одобрила Покрајинска влада, доста је до сада урађено.

- Стављени смо на мапу као културна дестинација која је богата културним наслеђем и део светске културне баштине, а поред нас у том пројекту учествују Аквилеја у Италији, Емона у Љубљани, Сирмијум и Виминацијум - напомиње Шулаја. Према његовим речима, последњи сегмент када су пројекти у питању је афирмација културног наслеђа, односно медијска промоција локалитета.

Пројекат „Архест“ финансира Покрајински секретеријат за културу.

- Кроз тај пројекат смо добили афирмацију просторија Царске палате, односно 3Д анимацију које је финансирала Европска унија. Већ је инсталиран мали и велики екран, а посетиоци могу да виде Царску палату у 3Д формату, ентеријер, како је изгледала просторија, што је велика новина и мислим да је врло интересантно посетиоцима који сада имају потпуно нови доживњај обиласка - каже Шулаја и додаје да управо тај простор Царске палате мора бити презентован на модеран начин, што укључује и технику, јер се свуда у свету то већ ради. Он каже да посетиоцу морате пружити и доживљај, а не само посматрање локалитета и ископина, те сви сада могу да виде како је изгледала базилика светог Димитрија, а на улазу се налази још један мали екран.

- Сада на мобилном телефону можете видети како је некада изгледала просторија конзорцијума, односно на апликацији -каже Шулаја и додаје да ће покривање крова додатно помоћи, јер ће бити смањена количина светлости, а самим тим и побољшана презентација. Тако ће и мозаици моћи да се расветом нагласе.

Маша Стакић

Фото: Завод за заштиту споменика Сремска Митровица

(Текст је део пројекта који се финансира из буџета Града Сремска Митровица- Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)