Бацимо 450 милиона евра због лоше изолације
И док грађани сваке године пред грејну сезону праве прерасподелу у кућном буџету да би се обезбедио новац за плаћање трошкова грејања, није наодмет запитати се да ли се, уз мало другачији приступ и размишљање, може мање трошити пошто простора за уштеду увек има.
Наиме, енергија се, по свему судећи, у Србији расипа јер је недавно председник Управног одбора Пословног удружења „Топлане Србије” Дејан Стојановић рекао да грејање преко топлана, које постоји у 58 градова и тако се греје 25 одсто грађана, годишње кошта 300 милиона евра, али да би трошкови могли бити далеко мањи. Он је истакао да је највећи извор енергије енергетска ефикасност, а да би се уградњом изолације у станове и куће могло уштедети и до 46 одсто топлотне енергије.
То би могло значити да се у Србији годишње за грејање потроши и више од милијарду евра, а да би се могло трошити и око 450 милиона евра мање уколико би се енергија трошила пажљивије, рационалније и ефикасније него сада. То је огроман новац и сигурно је да би требало учинити нешто да се то и оствари, а управо такав приступ је у земљама Европске уније допринео смањењу потрошње енергије: она је, рецимо, 2013. године била девет одсто мања него 2006, која представља врхунац потрошње, а посебан акценат стављен је на енергетску ефикасност зграда.
Сигурно је да би тај концепт требало да буде примењен и у Србији јер би се уградњом изолације оствариле значајне уштеде и енергије и новца, који би могао бити утрошен за неке друге сврхе. Зато је потребно утицати и на промену размишљања грађана Србије да би што више њих схватило да је и важно и потребно штедети енергију јер извори енергије нису непресушни, а нису ни јефтини.
С обзиром на платежну моћ грађана, тешко да се може поверовати у то да неко свесно троши више енергије него што је потребно јер то значи и више новца за плаћање трошкова или куповину енергената. Међутим, познато је и да су станови и куће у Србији прилично лоше изоловани и да се, практично, греју улице и топлотна енергија расипа. Да је то потребно променити потуно је јасно, међутим, то није јефтино, а нема ни могућности да се преко банака добију повољни кредити за те намене, с дужим роком плаћања, мањим учешћем или грејс-пероидом, а ни држава није широке руке на том плану.
Јелица Путниковић истиче да грађанима недостаје новац за увођење изолације, али да се тим улагањем значајно смањује губитак енергије и чува новац у новчанику.
– Тај подухват изискује велика улагања, али је сигурно да ће трошкови и грејања и хлађења бити нижи. Колико се може уштедети и енергије и новца зависи од много чега, али је сасвим сигурно да се улагање и побољшање изолације спољних зидова, замена прозора и врата, дугорочно гледано, исплате – подвлачи она.
Уредница интернет часописа „Балканмагазин” Јелица Путниковић напомиње да се о потрошњи енергије не води довољно рачуна и да је повећање енрегетске ефикасности неопходно.
– Годинама се цена електричне енергије и других енергената посматрала као социјална категорија и због тога се није водило рачуна о потрошњи – ни у домаћинствима, али ни у привреди – каже Јелица Путниковић. – Огроман број кућа, али и стамбених зграда у градовима, грађен је без одговарајуће изолације, што је и главни разлог губитака енергије. Уз квалитетну изолацију смањио би се губитак енергије и топлоте зими, лети би темература у затвореним просторима била далеко нижа, а то би значило ниже рачуне и мању потрошњу енергије.
По њеним речима, решење је да се куће и станови изолују, а да се приликом нове градње поштују најсавременији стандарди и параметри којима се утиче на повећање енергетске ефикасности и смањење губитка енергије.
Д. Млађеновић