Bacimo 450 miliona evra zbog loše izolacije
I dok građani svake godine pred grejnu sezonu prave preraspodelu u kućnom budžetu da bi se obezbedio novac za plaćanje troškova grejanja, nije naodmet zapitati se da li se, uz malo drugačiji pristup i razmišljanje, može manje trošiti pošto prostora za uštedu uvek ima.
Naime, energija se, po svemu sudeći, u Srbiji rasipa jer je nedavno predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja „Toplane Srbije” Dejan Stojanović rekao da grejanje preko toplana, koje postoji u 58 gradova i tako se greje 25 odsto građana, godišnje košta 300 miliona evra, ali da bi troškovi mogli biti daleko manji. On je istakao da je najveći izvor energije energetska efikasnost, a da bi se ugradnjom izolacije u stanove i kuće moglo uštedeti i do 46 odsto toplotne energije.
To bi moglo značiti da se u Srbiji godišnje za grejanje potroši i više od milijardu evra, a da bi se moglo trošiti i oko 450 miliona evra manje ukoliko bi se energija trošila pažljivije, racionalnije i efikasnije nego sada. To je ogroman novac i sigurno je da bi trebalo učiniti nešto da se to i ostvari, a upravo takav pristup je u zemljama Evropske unije doprineo smanjenju potrošnje energije: ona je, recimo, 2013. godine bila devet odsto manja nego 2006, koja predstavlja vrhunac potrošnje, a poseban akcenat stavljen je na energetsku efikasnost zgrada.
Sigurno je da bi taj koncept trebalo da bude primenjen i u Srbiji jer bi se ugradnjom izolacije ostvarile značajne uštede i energije i novca, koji bi mogao biti utrošen za neke druge svrhe. Zato je potrebno uticati i na promenu razmišljanja građana Srbije da bi što više njih shvatilo da je i važno i potrebno štedeti energiju jer izvori energije nisu nepresušni, a nisu ni jeftini.
S obzirom na platežnu moć građana, teško da se može poverovati u to da neko svesno troši više energije nego što je potrebno jer to znači i više novca za plaćanje troškova ili kupovinu energenata. Međutim, poznato je i da su stanovi i kuće u Srbiji prilično loše izolovani i da se, praktično, greju ulice i toplotna energija rasipa. Da je to potrebno promeniti potuno je jasno, međutim, to nije jeftino, a nema ni mogućnosti da se preko banaka dobiju povoljni krediti za te namene, s dužim rokom plaćanja, manjim učešćem ili grejs-peroidom, a ni država nije široke ruke na tom planu.
Jelica Putniković ističe da građanima nedostaje novac za uvođenje izolacije, ali da se tim ulaganjem značajno smanjuje gubitak energije i čuva novac u novčaniku.
– Taj poduhvat iziskuje velika ulaganja, ali je sigurno da će troškovi i grejanja i hlađenja biti niži. Koliko se može uštedeti i energije i novca zavisi od mnogo čega, ali je sasvim sigurno da se ulaganje i poboljšanje izolacije spoljnih zidova, zamena prozora i vrata, dugoročno gledano, isplate – podvlači ona.
Urednica internet časopisa „Balkanmagazin” Jelica Putniković napominje da se o potrošnji energije ne vodi dovoljno računa i da je povećanje enregetske efikasnosti neophodno.
– Godinama se cena električne energije i drugih energenata posmatrala kao socijalna kategorija i zbog toga se nije vodilo računa o potrošnji – ni u domaćinstvima, ali ni u privredi – kaže Jelica Putniković. – Ogroman broj kuća, ali i stambenih zgrada u gradovima, građen je bez odgovarajuće izolacije, što je i glavni razlog gubitaka energije. Uz kvalitetnu izolaciju smanjio bi se gubitak energije i toplote zimi, leti bi temeratura u zatvorenim prostorima bila daleko niža, a to bi značilo niže račune i manju potrošnju energije.
Po njenim rečima, rešenje je da se kuće i stanovi izoluju, a da se prilikom nove gradnje poštuju najsavremeniji standardi i parametri kojima se utiče na povećanje energetske efikasnosti i smanjenje gubitka energije.
D. Mlađenović