Интернет радио Керефеке за дечју радост

Уз то, на сајту „Керефека” постоји и писани садржај, који је намењен малишанима, али и родитељима, бакама, декама, васпитачима и учитељима.

Деца нису као у наше време, нису више на „еф-ем фреквенцији”, а стари добри радио је остао у канцеларијама, аутомобилима, кафићима... , објашњава председник Удружења „Избор” које је оснивач радија, Саша Јовановић.

Према његовим речима, данашња деца су рођена у неком другом, електронском добу, а рачунари, лаптопови и мобилни су њихово природно окружење, отуд идеја за интернет радио.

Слушајући програме, дете може да ради још нешто, да решава математику, да боји, црта, игра се... Док то, на пример, у случају телевизије не може. Садржај мора бити занимљив, а онда и едукативан, да не буде досадно и сувопарно и да не буде једнократно. У томе нам помаже програмски савет, чији су чланови изабрани на онолико времена колико они хоће и могу да раде шта хоће докле год је то у циљу дечје забаве, бриге о деци и едукације, поручује Јовановић.

Заштитно „лице” радија „Керефеке”, Чика Кека, иза кога стоји Саша Јовановић, свакодневно у емисији „Разумемо се” заједно с децом разрешава недоумице као што су оне о међуљудским односима или међунационалној толеранцији.

То ради на питак начин, прилагођен малишанима, а Саша Јовановић каже да то није тако лако.

Тек када се уздигнете на ниво деце, имате шансу да покушате да комуницирате с њима, објашњава он.

Поред јутарњег програма, дечјих евергрин песама у извођењу Миње Суботе, Мије Алексића и других великана, читања Езопових басни и емисија које води заштитни лик радија, фиктивни Чика Кека, у интерпретацији Саше Јовановића, у оквиру програма „Ђачко доба” често се укључује и десетогодишњи водитељ Милан Јанић.

У његовој емисији „Миланче скита, Миланче се пита”, он поставља универзална дечја питања, као, на пример, зашто је небо плаво, зашто је море слано, да ли је свет заправо прав, коцкаст или округао.

У „Керефекама” је око годину и веома је задовљан послом који му ни раније није био непозат, с обзиром на то да му је и мајка Снежана радијски новинар.

Чика Кека је најпре питао моју маму да снимимо једну шаљиву временску прогнозу, која му се свидела и онда је предложио да имам своју емисију, објашњава Сремскокарловчанин Миланче.

Док сам још мали, присећа се Миланче, помало ми је тежак тај посао и деси се да погрешим. Први пут сам имао 20 грешака, пошто нисам баш знао неке речи. После ми је ишло супер.

Признајући да и након читаве године за микрофоном још увек помало има трему пред почетак емисије, Миланче каже да то значи да му је стало до тог посла.

О томе олико му је новинарство већ „ушло под кожу” говори и то што би једног дана, као одрастао, желео да постане професионалац, а у томе ће му помоћи и одговорност коју већ сад има према послу. 

Желео бих да имам неког заменика ако се мени нешто лоше деси па да не могу да снимам. И не треба ми плата! У наредних пет година ми не треба! Добио сам супер слушалице, за почетак, искрен је Миланче.

Д. Ристић