Internet radio Kerefeke za dečju radost

Uz to, na sajtu „Kerefeka” postoji i pisani sadržaj, koji je namenjen mališanima, ali i roditeljima, bakama, dekama, vaspitačima i učiteljima.

Deca nisu kao u naše vreme, nisu više na „ef-em frekvenciji”, a stari dobri radio je ostao u kancelarijama, automobilima, kafićima... , objašnjava predsednik Udruženja „Izbor” koje je osnivač radija, Saša Jovanović.

Prema njegovim rečima, današnja deca su rođena u nekom drugom, elektronskom dobu, a računari, laptopovi i mobilni su njihovo prirodno okruženje, otud ideja za internet radio.

Slušajući programe, dete može da radi još nešto, da rešava matematiku, da boji, crta, igra se... Dok to, na primer, u slučaju televizije ne može. Sadržaj mora biti zanimljiv, a onda i edukativan, da ne bude dosadno i suvoparno i da ne bude jednokratno. U tome nam pomaže programski savet, čiji su članovi izabrani na onoliko vremena koliko oni hoće i mogu da rade šta hoće dokle god je to u cilju dečje zabave, brige o deci i edukacije, poručuje Jovanović.

Zaštitno „lice” radija „Kerefeke”, Čika Keka, iza koga stoji Saša Jovanović, svakodnevno u emisiji „Razumemo se” zajedno s decom razrešava nedoumice kao što su one o međuljudskim odnosima ili međunacionalnoj toleranciji.

To radi na pitak način, prilagođen mališanima, a Saša Jovanović kaže da to nije tako lako.

Tek kada se uzdignete na nivo dece, imate šansu da pokušate da komunicirate s njima, objašnjava on.

Pored jutarnjeg programa, dečjih evergrin pesama u izvođenju Minje Subote, Mije Aleksića i drugih velikana, čitanja Ezopovih basni i emisija koje vodi zaštitni lik radija, fiktivni Čika Keka, u interpretaciji Saše Jovanovića, u okviru programa „Đačko doba” često se uključuje i desetogodišnji voditelj Milan Janić.

U njegovoj emisiji „Milanče skita, Milanče se pita”, on postavlja univerzalna dečja pitanja, kao, na primer, zašto je nebo plavo, zašto je more slano, da li je svet zapravo prav, kockast ili okrugao.

U „Kerefekama” je oko godinu i veoma je zadovljan poslom koji mu ni ranije nije bio nepozat, s obzirom na to da mu je i majka Snežana radijski novinar.

Čika Keka je najpre pitao moju mamu da snimimo jednu šaljivu vremensku prognozu, koja mu se svidela i onda je predložio da imam svoju emisiju, objašnjava Sremskokarlovčanin Milanče.

Dok sam još mali, priseća se Milanče, pomalo mi je težak taj posao i desi se da pogrešim. Prvi put sam imao 20 grešaka, pošto nisam baš znao neke reči. Posle mi je išlo super.

Priznajući da i nakon čitave godine za mikrofonom još uvek pomalo ima tremu pred početak emisije, Milanče kaže da to znači da mu je stalo do tog posla.

O tome oliko mu je novinarstvo već „ušlo pod kožu” govori i to što bi jednog dana, kao odrastao, želeo da postane profesionalac, a u tome će mu pomoći i odgovornost koju već sad ima prema poslu. 

Želeo bih da imam nekog zamenika ako se meni nešto loše desi pa da ne mogu da snimam. I ne treba mi plata! U narednih pet godina mi ne treba! Dobio sam super slušalice, za početak, iskren je Milanče.

D. Ristić