Од Јиа до Милерове - Увреде и лекције Србима
БЕОГРАД: Политичари могу да износе своје ставове, па макар они били и недипломатски, неодмерени и непристојни, интелектуалци имају слободу да просуђују, чак и када вређају, али иступи америчког званичника Брајана Хојти Јиа и немачке нобеловке Херте Милер у Београду, слажу се саговорници Танјуга, нашој јавности намећу забрињавајуће питање - да ли ту слободу и право користе свуда или само понегде , као рецимо што су то учинили у Србији.
"Тако нешто не би имало публику у другим европским државама", сигуран је историчар
Чедомир Антић, коментарушићи став Херте Милер, гошће београдског Међународног сајма књига, која је правдајући НАТО бомбардовање рекла како је Србија је сама себи нанела зло и да њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу .
“Предавање Милерове имало је очекиване поруке. Индикативан је став дела београдске јавности према овим порукама. Реч је не само о подршци неправди и насиљу према Србији и Србима, већ и једној политичкој филозифији која је после 11. септембра 2001. пропала", сматра он.
За министра одбране Александра Вулина изјава заменика помоћника државног секретара САД Брајана Хојта Јиа да “Србија не може да седи на две столице је најтежи јавни и врло недипломатски притисак на Србију и њено право да самостално одлучује.
" Ово није изјава човека који поштује Србију, који поштује нашу политику, који поштује наше право да одлучујемо "оценио је Вулин.
И директор Института за европске послове Наим Лео Бешири, који изјаву изјаву помоћника државног секретара САД види као израз "нервозе" ЕУ и САД због "седења Србије на две столице", сматра да "није фер" вршити толики притисак на Србију пре њеног чланства у ЕУ.
"Хојт Ји је, с друге стране, рекао нешто једним занимљивим речником, који се не очекује од тако високо рангираног дипломате, а за шта није било ни место, ни време да се каже", оценио је Бешири.
А да, тек није било време ни место, да се каже нешто попут оног што је рекла Херта Милер у Југословенском драмском позоришту, скреће пажњу редитељ Емир Кустурица у саркастично обојеном ауторском тексту „Један дан у животу Херте Милер“ објављеном на порталу Искра.
„Грешка је, дакле, што је Херта Милер позвана на Сајам књига. Она је наше гостпримство могла да осети, рецимо, и као гост Сајма аутомобила... Замишљам Херту Милер крај „мерцедеса конвертибл“, поносна као они војници који су умарширали у Београд априла 1941. након бомбардовања Београда, које је било много слабије, тврде стручњаци, њене колеге, од оног којег је извео НАТО 1999. године“, пише Кустурица.
Писац Владимир Пиштало, сматра да се изјаве Херте Милер с ван дискусије о књижевности.
„ Био сам тамо када је то нобеловка казала и јако сам се разочарао. Нисам чуо ништа о књижевности".
Најразочаранији је , по властитом признању, писац и преводилац Иван Ивањи, који је и водио разговор са Хертом Милер у ЈДП.
„ Ја сам један конзервативан, лепо васпитани господин који је желео џентлменски да се односи према једној дами, али "пуко" сам јер нисам могао више да слушам претеране глупости“.
Одговорио јој је : „Ни ја нисам пацифиста и мислим да постоје ратови који су се морали водити, например онај против Хитлера“ ,али и додао:Седам пута сам говорио о на немачкој телевизији за време бомбардовања НАТО само после 22 часа по одлуци главног уредника. Толико о слободи на западу“.
Ивањи, међутим додаје да је веома понасан на нашу публику која реаговала, али да нико није покушао да увреди Херту Милер.
"Њене провокације нису успеле да изазову публику на прекид трибине, а у сали је било присутно близу 600 људи. Јако сам поносан на то." казао је.
Михајло Пантић, уз констатацију да „ми имамо потребу да нам увек неко са стране објашњава ко смо и шта смо и да на основу тога градимо представу о себи“ нуди умирујући одговор на питање слободе коју себи дају гости попут немачке нобеловке и америчког званичника:
„Последњих неколико година говорим да треба да гледамо своја посла. Зашто би нас успахираним и неспокојним чинила мисао одакле год она да долази.“
