Od Jia do Milerove - Uvrede i lekcije Srbima
BEOGRAD: Političari mogu da iznose svoje stavove, pa makar oni bili i nediplomatski, neodmereni i nepristojni, intelektualci imaju slobodu da prosuđuju, čak i kada vređaju, ali istupi američkog zvaničnika Brajana Hojti Jia i nemačke nobelovke Herte Miler u Beogradu, slažu se sagovornici Tanjuga, našoj javnosti nameću zabrinjavajuće pitanje - da li tu slobodu i pravo koriste svuda ili samo ponegde , kao recimo što su to učinili u Srbiji.
"Tako nešto ne bi imalo publiku u drugim evropskim državama", siguran je istoričar
Čedomir Antić, komentarušići stav Herte Miler, gošće beogradskog Međunarodnog sajma knjiga, koja je pravdajući NATO bombardovanje rekla kako je Srbija je sama sebi nanela zlo i da njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju .
“Predavanje Milerove imalo je očekivane poruke. Indikativan je stav dela beogradske javnosti prema ovim porukama. Reč je ne samo o podršci nepravdi i nasilju prema Srbiji i Srbima, već i jednoj političkoj filozifiji koja je posle 11. septembra 2001. propala", smatra on.
Za ministra odbrane Aleksandra Vulina izjava zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Brajana Hojta Jia da “Srbija ne može da sedi na dve stolice je najteži javni i vrlo nediplomatski pritisak na Srbiju i njeno pravo da samostalno odlučuje.
" Ovo nije izjava čoveka koji poštuje Srbiju, koji poštuje našu politiku, koji poštuje naše pravo da odlučujemo "ocenio je Vulin.
I direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, koji izjavu izjavu pomoćnika državnog sekretara SAD vidi kao izraz "nervoze" EU i SAD zbog "sedenja Srbije na dve stolice", smatra da "nije fer" vršiti toliki pritisak na Srbiju pre njenog članstva u EU.
"Hojt Ji je, s druge strane, rekao nešto jednim zanimljivim rečnikom, koji se ne očekuje od tako visoko rangiranog diplomate, a za šta nije bilo ni mesto, ni vreme da se kaže", ocenio je Beširi.
A da, tek nije bilo vreme ni mesto, da se kaže nešto poput onog što je rekla Herta Miler u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, skreće pažnju reditelj Emir Kusturica u sarkastično obojenom autorskom tekstu „Jedan dan u životu Herte Miler“ objavljenom na portalu Iskra.
„Greška je, dakle, što je Herta Miler pozvana na Sajam knjiga. Ona je naše gostprimstvo mogla da oseti, recimo, i kao gost Sajma automobila... Zamišljam Hertu Miler kraj „mercedesa konvertibl“, ponosna kao oni vojnici koji su umarširali u Beograd aprila 1941. nakon bombardovanja Beograda, koje je bilo mnogo slabije, tvrde stručnjaci, njene kolege, od onog kojeg je izveo NATO 1999. godine“, piše Kusturica.
Pisac Vladimir Pištalo, smatra da se izjave Herte Miler s van diskusije o književnosti.
„ Bio sam tamo kada je to nobelovka kazala i jako sam se razočarao. Nisam čuo ništa o književnosti".
Najrazočaraniji je , po vlastitom priznanju, pisac i prevodilac Ivan Ivanji, koji je i vodio razgovor sa Hertom Miler u JDP.
„ Ja sam jedan konzervativan, lepo vaspitani gospodin koji je želeo džentlmenski da se odnosi prema jednoj dami, ali "puko" sam jer nisam mogao više da slušam preterane gluposti“.
Odgovorio joj je : „Ni ja nisam pacifista i mislim da postoje ratovi koji su se morali voditi, naprimer onaj protiv Hitlera“ ,ali i dodao:Sedam puta sam govorio o na nemačkoj televiziji za vreme bombardovanja NATO samo posle 22 časa po odluci glavnog urednika. Toliko o slobodi na zapadu“.
Ivanji, međutim dodaje da je veoma ponasan na našu publiku koja reagovala, ali da niko nije pokušao da uvredi Hertu Miler.
"Njene provokacije nisu uspele da izazovu publiku na prekid tribine, a u sali je bilo prisutno blizu 600 ljudi. Jako sam ponosan na to." kazao je.
Mihajlo Pantić, uz konstataciju da „mi imamo potrebu da nam uvek neko sa strane objašnjava ko smo i šta smo i da na osnovu toga gradimo predstavu o sebi“ nudi umirujući odgovor na pitanje slobode koju sebi daju gosti poput nemačke nobelovke i američkog zvaničnika:
„Poslednjih nekoliko godina govorim da treba da gledamo svoja posla. Zašto bi nas uspahiranim i nespokojnim činila misao odakle god ona da dolazi.“
