Ји: Инвестиције Русије у Србији безначајне наспрам ЕУ и САД

Он је, у интервјуу ФоНету, истакао да промена у Белој кући не значи да се мењају амерички приоритети у Србији и на Балкану, јер се ни интереси САД на Балкану нису променили.

„И даље желимо да регион буде успешнији, стабилнији, безбеднији и боље интегрисан у остатак Европе, рекао је Ји и оценио да је то била политика САД у протекле две деценије и да ће она бити настављена.

„За САД је важно да Западни Балкан, Југоисточна Европа и цела Европа буду што безбеднији, стабилнији, успешнији. Наставићемо да пружамо помоћ и подршку том напретку, најавио је Ји.

Он је оценио да није могуће остварити дугорочно одрживу стабилност у Европи без владавине права, независног судства, слободних, независних и професионалних медија и поштовања људских права.

Према његовим речима, сви ти услови су неопходни за интеграцију у остатак Европе, жељу људи да остану у својој земљи и прилику за запошљавање младих, да би друштва била слободна и демократска.

Ји је констатовао да је зато немогуће потпуно се фокусирати на стабилност и оценио да би било погрешно ако би САД и Европа наглашавале само стабилност, али и не мисли да то раде.

Говорећи о недовољној обавештености јавности Србије о висини инвестиција и помоћи са Запада, Ји је указао да је то "делом кривица нас дипломата, чија је одговорност да објаснимо јавности у Србији шта радимо и зашто радимо".

„Легитимно је, међутим, и питање да ли медији у Србији извештавају о томе што говоримо, шта саопштавају наше амбасаде, представници у Бриселу и Вашингтону, сматра Ји.

Он је нагласио да су медији, који су истински независни и професионални, заинтересовани да чињенице и оно што се заиста догађа у Србији учине јавним.

Зато се, према његовим речима, и поставља питање "зар није неопходан даљи напредак у промоцији потпуно независних и професионалних медија".

„Можда су други ефикаснији у слању порука, на пример Русија. Помоћ и инвестиције из Русије су у Србији безначајне у поређењу са помоћи и инвестицијама европских и америчких партнера, предочио је Ји.

Помињући да су прошле године инвестиције из Русије износиле око 80 милиона долара, а из Европске уније 1,5 милијарди, Ји је рекао да ту нема поређења, али да многи Срби имају утисак да Русија омогућава највише инвестиција и помоћи, што није тачно.

„Наш циљ је да покушамо да пружимо те информације и надамо се да ће их медији пренети. У интересу је јавности, али и медија, приказивање стања на терену, изјавио је Ји и додао: „Не тврдимо да имамо најбоље медије, да немамо сличне проблеме, они постоје широм света, укључујући и Америку, али се надамо да ће Срби сазнати да су Америка, ЕУ и њене чланице партнери који помажу Србији да оствари циљеве.

Он је међу те циљеве уврстио побољшање животног стандарда и придруживање Европи и оценио да би Срби требало да упитају шта Русија ради да би помогла Србији да их оствари.

„Не противимо се да Русија одржава односе са Србијом, знамо да су ти односи увек били врло јаки. Али, важно је да људи у овој земљи схвате да је руска визија Србије и Западног Балкана врло различита од визије коју Срби имају о својој земљи и визије партнера у Америци и Европи о Србији и остатку Западног Балкана, изјавио је Ји.

„Наша је визија да се Србија боље интегрише у Европу и буде део европске породице напредних демократија, истакао је Ји, који не мисли да "Русија има такву визију за Србију и Западни Балкан".

Ји је нагласио да је Србији, која је у транзицији и покушава да изгради своју економију, потребно много пријатеља, подршке и трговинских партнера са различитих страна - из Турске, Кине, Русије, САД.

„Ако се та економска сарадња спроводи на основу транспарентности и владавине права, рекао је Ји, западне фирме ће увек бити успешне, јер нисмо забринути због конкуренције. Важно је да Србија настави пут приближавања Европи, да се интегрише у европске институције, истакао је Ји, који сматра да би Србија требало да се фокусира на начин испуњавања економских, друштвених и политичких стандарда и критеријума за прикључење ЕУ.

Он је поновио да то не значи да Србија не може имати трговинске и политичке односе са другим земљама, али би требало да се фокусира на начин приближавања Европи и европским земљама.

Поводом чињенице да је Србија набавила руске борбене авионе, док Хрватска размишља о куповини америчких летелица, Ји не сматра да се у региону одвија трка у наоружању.

„Одлуке о наоружању, партнерима и снабдевачима зависе од влада, то је њихово суверено право. Али, пошто је Србија изабрала пут приближавања Европи и прикључења ЕУ, мислимо да је у интересу Београда да изабере европска решења у трговини и безбедности, рекао је Ји.

Он је прецизирао да би Србија, ради убрзања процеса приближавања Европи, требало да трага за европским решењима.

На пример, у војној сарадњи, у интересу је Србије да сарађује са европским одбрамбеним и војним естаблишментом, учествује у заједничким вежбама са НАТО, САД или европским земљама, што се и догађа, изјавио је Ји.

Према његовим речима, протеклих година Србија је много чешће војно сарађивала и била ангажована са САД и чланицама НАТО, него са Русијом.

„То одражава будућност Србије - односе и сарадњу са земљама које су у стању да унапреде њене могућности, како би била способнија да се интегрише у Европу, рекао је Ји.

Он је оценио да нема сличности између проглашења независности Косова и референдума о независности Каталоније.

„Услови, историја, међународна заједница, оно што се догодило да би се створила жеља за независношћу, врло су различити, сматра Ји.

Према његовом ставу, поређењем Косова и Каталоније се избегава суштина, а то је покушај проналажења решења за Србију и Косово, потреба да обе земље остваре нормализацију односа, како би напредовале ка основним националним циљевима, а то су приближавање Европи и прикључење ЕУ.

„Обе земље желе да то ураде. Оне могу вечно да се свађају о историји, преседанима, двоструким стандардима, али то не мења чињеницу да обе земље, како би оствариле циљ, морају да нормализују односе, изјавио је Ји.

Он је нагласио да снажно подржава иницијативу председника Србије Александра Вучића о унутрашњом дијалогу о Косову и сличну иницијативу на Косову.

„То је важно, истиче Ји, како се не би радило о питању две земље и шефова држава, већ и онога што народи обе земље желе. Важно је да схвате шта је улог и шта су користи од нормализације односа. Много је користи од нормализације, помирења, трговине и ближих веза између људи, истакао је Ји.

Он тврди да Бриселским споразумом из 2013. године намерно није дефинисано шта значи свеобухватна нормализација између Београда и Приштине.

„Циљ је да Београд и Приштина сами одлуче шта значи нормализација, то би требало да одлуче владе. Али, надамо се да ће унутрашњи дијалог у Србији и сличан на Косову довести до споразума о томе како ће изгледати односи Косова и Србије на крају нормализације, какви су услови и које кораке је потребно направити, рекао је Ји.

То је, према његовој оцени, важан следећи потез како би се процес убрзао - остварење бољег разумевања две стране, влада и људи, о томе какав ће бити статус. Не ради о једном или другом решењу, објаснио је Ји, већ о покушају да се оствари договор.

Он је указао да је Вашингтон забринут због могућности да генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је осуђен за ратне злочине почињене на Косову, постане предавач на Војној академији у Београду.

„То је суверена одлука, какву влада има право да донесе, објаснио је Ји, али је важно да влада покаже партнерима, посебно у Европи, да дели исте вредности, да сматра да ратни злочини морају бити кажњени, да њихови починиоци не могу имати било какву улогу у подучавању војске о рату или одбрани.

Мада је Лазаревић издржао затворску казну и, како неки тврде, одужио дуг, Ји напомиње да је "врло јак сигнал када осуђеник за ратне злочине добије функцију у власти".

„Поштујемо независност владе да доноси такве одлуке, поновио је Ји, али питамо власти какву поруку покушавају да пошаљу партнерима и пријатељима ван Србије о посвећености владавини права и вредностима у које већина Европе и Америка верују, укључујући одговорност починилица ратних злочина.

Поводом убиства америчких држављана Илира, Мехмета и Агрона Битићија у полицијској бази у Петровом Селу 1999. године и паљења Амбасаде САД у Београду пре девет година, Ји је изјавио да је важно да се спроведе правда.

„Важно је да одговарају кривци за убиство америчких држављана и паљење амбасаде, поручио је Ји, не само они који су запалили шибицу, већ и наредбодавци. Драго нам је што нам је председник Вучић дао гаранције да ће учинити све што је могуће да се правда спроведе, рекао је Ји.

Он је закључио да ће америчка влада наставити да наглашава важност тога да кривци одговарају и да је важно да држава учини потребне напоре да се одговорни приведу правди.