Ji: Investicije Rusije u Srbiji beznačajne naspram EU i SAD

On je, u intervjuu FoNetu, istakao da promena u Beloj kući ne znači da se menjaju američki prioriteti u Srbiji i na Balkanu, jer se ni interesi SAD na Balkanu nisu promenili.

„I dalje želimo da region bude uspešniji, stabilniji, bezbedniji i bolje integrisan u ostatak Evrope, rekao je Ji i ocenio da je to bila politika SAD u protekle dve decenije i da će ona biti nastavljena.

„Za SAD je važno da Zapadni Balkan, Jugoistočna Evropa i cela Evropa budu što bezbedniji, stabilniji, uspešniji. Nastavićemo da pružamo pomoć i podršku tom napretku, najavio je Ji.

On je ocenio da nije moguće ostvariti dugoročno održivu stabilnost u Evropi bez vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobodnih, nezavisnih i profesionalnih medija i poštovanja ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, svi ti uslovi su neophodni za integraciju u ostatak Evrope, želju ljudi da ostanu u svojoj zemlji i priliku za zapošljavanje mladih, da bi društva bila slobodna i demokratska.

Ji je konstatovao da je zato nemoguće potpuno se fokusirati na stabilnost i ocenio da bi bilo pogrešno ako bi SAD i Evropa naglašavale samo stabilnost, ali i ne misli da to rade.

Govoreći o nedovoljnoj obaveštenosti javnosti Srbije o visini investicija i pomoći sa Zapada, Ji je ukazao da je to "delom krivica nas diplomata, čija je odgovornost da objasnimo javnosti u Srbiji šta radimo i zašto radimo".

„Legitimno je, međutim, i pitanje da li mediji u Srbiji izveštavaju o tome što govorimo, šta saopštavaju naše ambasade, predstavnici u Briselu i Vašingtonu, smatra Ji.

On je naglasio da su mediji, koji su istinski nezavisni i profesionalni, zainteresovani da činjenice i ono što se zaista događa u Srbiji učine javnim.

Zato se, prema njegovim rečima, i postavlja pitanje "zar nije neophodan dalji napredak u promociji potpuno nezavisnih i profesionalnih medija".

„Možda su drugi efikasniji u slanju poruka, na primer Rusija. Pomoć i investicije iz Rusije su u Srbiji beznačajne u poređenju sa pomoći i investicijama evropskih i američkih partnera, predočio je Ji.

Pominjući da su prošle godine investicije iz Rusije iznosile oko 80 miliona dolara, a iz Evropske unije 1,5 milijardi, Ji je rekao da tu nema poređenja, ali da mnogi Srbi imaju utisak da Rusija omogućava najviše investicija i pomoći, što nije tačno.

„Naš cilj je da pokušamo da pružimo te informacije i nadamo se da će ih mediji preneti. U interesu je javnosti, ali i medija, prikazivanje stanja na terenu, izjavio je Ji i dodao: „Ne tvrdimo da imamo najbolje medije, da nemamo slične probleme, oni postoje širom sveta, uključujući i Ameriku, ali se nadamo da će Srbi saznati da su Amerika, EU i njene članice partneri koji pomažu Srbiji da ostvari ciljeve.

On je među te ciljeve uvrstio poboljšanje životnog standarda i pridruživanje Evropi i ocenio da bi Srbi trebalo da upitaju šta Rusija radi da bi pomogla Srbiji da ih ostvari.

„Ne protivimo se da Rusija održava odnose sa Srbijom, znamo da su ti odnosi uvek bili vrlo jaki. Ali, važno je da ljudi u ovoj zemlji shvate da je ruska vizija Srbije i Zapadnog Balkana vrlo različita od vizije koju Srbi imaju o svojoj zemlji i vizije partnera u Americi i Evropi o Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana, izjavio je Ji.

„Naša je vizija da se Srbija bolje integriše u Evropu i bude deo evropske porodice naprednih demokratija, istakao je Ji, koji ne misli da "Rusija ima takvu viziju za Srbiju i Zapadni Balkan".

Ji je naglasio da je Srbiji, koja je u tranziciji i pokušava da izgradi svoju ekonomiju, potrebno mnogo prijatelja, podrške i trgovinskih partnera sa različitih strana - iz Turske, Kine, Rusije, SAD.

„Ako se ta ekonomska saradnja sprovodi na osnovu transparentnosti i vladavine prava, rekao je Ji, zapadne firme će uvek biti uspešne, jer nismo zabrinuti zbog konkurencije. Važno je da Srbija nastavi put približavanja Evropi, da se integriše u evropske institucije, istakao je Ji, koji smatra da bi Srbija trebalo da se fokusira na način ispunjavanja ekonomskih, društvenih i političkih standarda i kriterijuma za priključenje EU.

On je ponovio da to ne znači da Srbija ne može imati trgovinske i političke odnose sa drugim zemljama, ali bi trebalo da se fokusira na način približavanja Evropi i evropskim zemljama.

Povodom činjenice da je Srbija nabavila ruske borbene avione, dok Hrvatska razmišlja o kupovini američkih letelica, Ji ne smatra da se u regionu odvija trka u naoružanju.

„Odluke o naoružanju, partnerima i snabdevačima zavise od vlada, to je njihovo suvereno pravo. Ali, pošto je Srbija izabrala put približavanja Evropi i priključenja EU, mislimo da je u interesu Beograda da izabere evropska rešenja u trgovini i bezbednosti, rekao je Ji.

On je precizirao da bi Srbija, radi ubrzanja procesa približavanja Evropi, trebalo da traga za evropskim rešenjima.

Na primer, u vojnoj saradnji, u interesu je Srbije da sarađuje sa evropskim odbrambenim i vojnim establišmentom, učestvuje u zajedničkim vežbama sa NATO, SAD ili evropskim zemljama, što se i događa, izjavio je Ji.

Prema njegovim rečima, proteklih godina Srbija je mnogo češće vojno sarađivala i bila angažovana sa SAD i članicama NATO, nego sa Rusijom.

„To odražava budućnost Srbije - odnose i saradnju sa zemljama koje su u stanju da unaprede njene mogućnosti, kako bi bila sposobnija da se integriše u Evropu, rekao je Ji.

On je ocenio da nema sličnosti između proglašenja nezavisnosti Kosova i referenduma o nezavisnosti Katalonije.

„Uslovi, istorija, međunarodna zajednica, ono što se dogodilo da bi se stvorila želja za nezavisnošću, vrlo su različiti, smatra Ji.

Prema njegovom stavu, poređenjem Kosova i Katalonije se izbegava suština, a to je pokušaj pronalaženja rešenja za Srbiju i Kosovo, potreba da obe zemlje ostvare normalizaciju odnosa, kako bi napredovale ka osnovnim nacionalnim ciljevima, a to su približavanje Evropi i priključenje EU.

„Obe zemlje žele da to urade. One mogu večno da se svađaju o istoriji, presedanima, dvostrukim standardima, ali to ne menja činjenicu da obe zemlje, kako bi ostvarile cilj, moraju da normalizuju odnose, izjavio je Ji.

On je naglasio da snažno podržava inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o unutrašnjom dijalogu o Kosovu i sličnu inicijativu na Kosovu.

„To je važno, ističe Ji, kako se ne bi radilo o pitanju dve zemlje i šefova država, već i onoga što narodi obe zemlje žele. Važno je da shvate šta je ulog i šta su koristi od normalizacije odnosa. Mnogo je koristi od normalizacije, pomirenja, trgovine i bližih veza između ljudi, istakao je Ji.

On tvrdi da Briselskim sporazumom iz 2013. godine namerno nije definisano šta znači sveobuhvatna normalizacija između Beograda i Prištine.

„Cilj je da Beograd i Priština sami odluče šta znači normalizacija, to bi trebalo da odluče vlade. Ali, nadamo se da će unutrašnji dijalog u Srbiji i sličan na Kosovu dovesti do sporazuma o tome kako će izgledati odnosi Kosova i Srbije na kraju normalizacije, kakvi su uslovi i koje korake je potrebno napraviti, rekao je Ji.

To je, prema njegovoj oceni, važan sledeći potez kako bi se proces ubrzao - ostvarenje boljeg razumevanja dve strane, vlada i ljudi, o tome kakav će biti status. Ne radi o jednom ili drugom rešenju, objasnio je Ji, već o pokušaju da se ostvari dogovor.

On je ukazao da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da general u penziji Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, postane predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu.

„To je suverena odluka, kakvu vlada ima pravo da donese, objasnio je Ji, ali je važno da vlada pokaže partnerima, posebno u Evropi, da deli iste vrednosti, da smatra da ratni zločini moraju biti kažnjeni, da njihovi počinioci ne mogu imati bilo kakvu ulogu u podučavanju vojske o ratu ili odbrani.

Mada je Lazarević izdržao zatvorsku kaznu i, kako neki tvrde, odužio dug, Ji napominje da je "vrlo jak signal kada osuđenik za ratne zločine dobije funkciju u vlasti".

„Poštujemo nezavisnost vlade da donosi takve odluke, ponovio je Ji, ali pitamo vlasti kakvu poruku pokušavaju da pošalju partnerima i prijateljima van Srbije o posvećenosti vladavini prava i vrednostima u koje većina Evrope i Amerika veruju, uključujući odgovornost počinilica ratnih zločina.

Povodom ubistva američkih državljana Ilira, Mehmeta i Agrona Bitićija u policijskoj bazi u Petrovom Selu 1999. godine i paljenja Ambasade SAD u Beogradu pre devet godina, Ji je izjavio da je važno da se sprovede pravda.

„Važno je da odgovaraju krivci za ubistvo američkih državljana i paljenje ambasade, poručio je Ji, ne samo oni koji su zapalili šibicu, već i naredbodavci. Drago nam je što nam je predsednik Vučić dao garancije da će učiniti sve što je moguće da se pravda sprovede, rekao je Ji.

On je zaključio da će američka vlada nastaviti da naglašava važnost toga da krivci odgovaraju i da je važno da država učini potrebne napore da se odgovorni privedu pravdi.