Илегални радници нигде нису добродошли
Непријатна ситуација у којој су се пре неколико дана нашли држављани Србије на привременом раду у Словачкој поново отвара питање о ангажману српских радника у земљама Европске уније.
Наиме, у словачком граду Шалу приведена су 23 држављана Србије, двоје није имало важеће путне исправе и уручено им је административно решење о забрани боравка у Словачкој у трајању од годину. Приведени српски радници имају рок од седам дана да добровољно напусте Словачку, а уколико то не учине, биће покренут поступак реадмисије.
И от је једна од непријатних прича с ружним епилогом с којима се сусрећу радници из Србије који одлазе ван граница наше земље да би обезбедили егзистенцију. Последње две године пут Словачке је из Србије отишло доста грађана, уз различита искуства, а било је и потписивања петиције којом се захтевало да раднци из Србије напусте ту земљу. Ипак, радећи у фабрикама у неколико градова у Словачкој, месечно се може зарадити од око 500 до око 900 евра, што је знатно више него у Србији и што је многима мотив да се одлуче на тај корак. Уз оне који то учине поштујући све прописе и законе земље у којој се запошљавају, нажалост, било је и има и оних који то не чине, и то најчешће на своју штету.
Истини за вољу, треба рећи да је раднике из Србије пут Словачке уз обезбеђен посао, водило неколико агенција за запошљавање. Понеке су, уз посао, обезеђивале и смештај и пут до града у којем ће се радити, а радну и боравишну дозволу обезбеђивало је мало њих па су неретко српски радници у Словачкој радили без потребних документа, пре свега радне дозволе или она није била легална, а има и случајева да су радници из наше земље у Словачкој боравили далеко дуже него што су им обезбеђивала документа.
Због неправилности у раду, неколико агенција за запошљавање је затворено, али то не значи да радници из Србије не иду у Словачку. На интернету и даље има веома много огласа у којима се траже радници за послове у Словачкој јер у тој земљи недостаје радне снаге. При томе, за послове који се нуде није потребна нека одређена струка и веома су тражени радници из земаља које нису чланице ЕУ. Разлог је поптуно јасан – њихов ангажман је за послодавце далеко повољнији него да запошљавају раднике из земаља ЕУ, а уз то, грађани Словачке, рецимо, покушавају да нађу посао у другим земљама ЕУ, где су примања виша него у тој земљи па је и то разлог што у Словачкој раде грађани Украјине, Србије, Македоније...
Компетенције надлежних словачких органа када је у питању контрола нелегалног запошљавања нису јасно дефинисане, а у компанијама контролу, по правилу, обављају представници Инспекције рада и Полиције за странце. У тој земљи се сматра нелегалним уколико послодавац није пријавио радника најмање један дан пре ступања на посао, а полиција контролише да ли је дошло до прекорачења дужине дозвољеног боравка. Приликом инспекције контролише се такозвано кодирање радноправног односа, које је извршено у складу с прописима ЕУ.
Слободно се може рећи да је одлазак радника из земље у иностранство појава је која није карактеристична само за Србију, напротив. Ипак, они који размишљају о томе треба да знају да је за легалан боравак и рад у иностранству потребно имати сва неопходна документа јер у супротном последице могу бити забрана боравка, протеривање... Радници из Србије су тражени на многим тржиштима и много је начина да се пут радног места у иностранству оде легално, уз све потребне документа, али је сигурно да има и оних који не презају од превара, а да се то не би дешавало, такве огласе једноставно не треба узимати у обзир.
Д. Млађеновић