Ilegalni radnici nigde nisu dobrodošli

Naime, u slovačkom gradu Šalu privedena su 23 državljana Srbije, dvoje nije imalo važeće putne isprave i uručeno im je administrativno rešenje o zabrani boravka u Slovačkoj u trajanju od godinu. Privedeni srpski radnici imaju rok od sedam dana da dobrovoljno napuste Slovačku, a ukoliko to ne učine, biće pokrenut postupak readmisije.

I ot je jedna od neprijatnih priča s ružnim epilogom s kojima se susreću radnici iz Srbije koji odlaze van granica naše zemlje da bi obezbedili egzistenciju. Poslednje dve godine put Slovačke je iz Srbije otišlo dosta građana, uz različita iskustva, a bilo je i potpisivanja peticije kojom se zahtevalo da radnci iz Srbije napuste tu zemlju. Ipak, radeći u fabrikama u nekoliko gradova u Slovačkoj, mesečno se može zaraditi od oko 500 do oko 900 evra, što je znatno više nego u Srbiji i što je mnogima motiv da se odluče na taj korak. Uz one koji to učine poštujući sve propise i zakone zemlje u kojoj se zapošljavaju, nažalost, bilo je i ima i onih koji to ne čine, i to najčešće na svoju štetu.

Istini za volju, treba reći da je radnike iz Srbije put Slovačke uz obezbeđen posao, vodilo nekoliko agencija za zapošljavanje. Poneke su, uz posao, obezeđivale i smeštaj i put do grada u kojem će se raditi, a radnu i boravišnu dozvolu obezbeđivalo je malo njih pa su neretko srpski radnici u Slovačkoj radili bez potrebnih dokumenta, pre svega radne dozvole ili ona nije bila legalna, a ima i slučajeva da su radnici iz naše zemlje u Slovačkoj boravili daleko duže nego što su im obezbeđivala dokumenta.

Zbog nepravilnosti u radu, nekoliko agencija za zapošljavanje je zatvoreno, ali to ne znači da radnici iz Srbije ne idu u Slovačku. Na internetu i dalje ima veoma mnogo oglasa u kojima se traže radnici za poslove u Slovačkoj jer u toj zemlji nedostaje radne snage. Pri tome, za poslove koji se nude nije potrebna neka određena struka i veoma su traženi radnici iz zemalja koje nisu članice EU. Razlog je poptuno jasan – njihov angažman je za poslodavce daleko povoljniji nego da zapošljavaju radnike iz zemalja EU, a uz to, građani Slovačke, recimo, pokušavaju da nađu posao u drugim zemljama EU, gde su primanja viša nego u toj zemlji pa je i to razlog što u Slovačkoj rade građani Ukrajine, Srbije, Makedonije...

Kompetencije nadležnih slovačkih organa kada je u pitanju kontrola nelegalnog zapošljavanja nisu jasno definisane, a u kompanijama kontrolu, po pravilu, obavljaju predstavnici Inspekcije rada i Policije za strance. U toj zemlji se smatra nelegalnim ukoliko poslodavac nije prijavio radnika najmanje jedan dan pre stupanja na posao, a policija kontroliše da li je došlo do prekoračenja dužine dozvoljenog boravka. Prilikom inspekcije kontroliše se takozvano kodiranje radnopravnog odnosa, koje je izvršeno u skladu s propisima EU.

Slobodno se može reći da je odlazak radnika iz zemlje u inostranstvo pojava je koja nije karakteristična samo za Srbiju, naprotiv. Ipak, oni koji razmišljaju o tome treba da znaju da je za legalan boravak i rad u inostranstvu potrebno imati sva neophodna dokumenta jer u suprotnom posledice mogu biti zabrana boravka, proterivanje... Radnici iz Srbije su traženi na mnogim tržištima i mnogo je načina da se put radnog mesta u inostranstvu ode legalno, uz sve potrebne dokumenta, ali je sigurno da ima i onih koji ne prezaju od prevara, a da se to ne bi dešavalo, takve oglase jednostavno ne treba uzimati u obzir.

D. Mlađenović