Иза излога: Уђеш, изађеш, кад оно – није све готово
Сећате се оне чувене рекламне доскочице „живим брзо и храним се лако“? Нисам сигурна да ли је чипс преживео потоње године транзиције, али је зато овај ултралаки лајтмотив на неки начин „живљи“ него икада.
Сложићете се, хранимо се све лакше (малобројни због здравог живота и welness фора, а остатак екипе због такозваног „дана празног фрижидера“, који уме да се протегне и на пола месеца). И једни и други, наравно, све време у петој брзини.
Једни се у томе сналазе боље, а другима никако да пође за руком да ухвате ритам; или су гладни, или су спори. У преводу, стално им нешто фали.
Већина тих „неснађених“, рецимо, никако да укапира чувену формулу (још једна феноменална рекламна порука од пре неку годину) по којој је довољно да само уђеш, изађеш, кад оно – све готово.
Они живе један сасвим другачији сценарио – уђу они и изађу, као оно ништа није готово. А не, опет „тамо неки“ су смислили другачији план: има да се улази и излази до у бескрај и назад. Наравно, све време сјајно расположени, пуни оптимизма, ентузијазма и животне радости, баш како то саветују модерни стручњаци/гуруи за успешан и срећан живот. У супротном – проблем је у нама.
Ти „проблематични“, рецимо, никако да схвате да су неке емоције – бес, мржња, туга и слично - забрањене, тачније замењене прихватљивијим: љутња, нерасположење... То су, поручују тренери душа, емоције које нас покрећу, док оне из прве групе блокирају и успоравају наш даљи раст и развој...
У преводу, ретро животне философије, по којој ствари функционишу по принципу опозита - ако нема туге, неће ту бити ни среће, требало би се решити „јуче“.
Такође, ти „неснађени“ никако да схвате да се данас од рада више не живи. Бар ако хоћете да живите онако „ко човек“.
Ретро & винтаге послове у модерном друштву замениле су разноразне хоби активности, међу којима је најпопуларнија – бити познат. Без покрића, наравно.
Другим речима, хоби је нешто као посао из снова, а „фоловери“ најуноснија валута за трговину?
Ствар је врло једноставна – ако желите да будете фамоус/познати/популарни, нужна је константна присутност на друштвеним мрежама. За оне, пак, који би да буду нешто више од, рецимо, парадајза, дакле који би да у животу нешто и ураде, а не само да се прилагођавају, прича се на следећем кораку прилично компликује.
Наиме, објаве/постови морају да буду помно промишљени и разрађени, за шта (осим ако нисте селебрити, па о томе брине ваш ПР) мора да се „ради“ од јутра до мрака. Потребно је на најбољи могући начин „упаковати“ и кроз филтере провући што више садржаја из што приватнијег живота и са пратиоцима делити „недељиво“ - прехрамбене навике, рођење детета, смрт најближих, раскид, а затим и почетак нове везе, слике с летовања и зимовања, из купатила, лифта, као и оне „јутарње“ у кревету и без мејкапа, односно, вечерње, док скидате шминку и припремате се за спавање. И онда сутра све из почетка...
Кључна реч је да стално изнова будете занимљиви, јер само тако следи лајк, а пуно лајкова значи доброг оглашивача који ће баш вас „подржати“. И ето, као, пара!
Другим речима, популарност се данас може буквално измерити, али и пребројати: већина ни да им живот од тога зависи не би знала да наведе назив макар једне песме Селене Гомез, али да је ова млада дама „краљица Инстаграма“ опште је позната ствар...
Што би бабе рекле, проћи ће и ово чудо, али ајд сад буди паметан па предвиди шта доноси наставак - постоји ли уопште нешто што би, сад кад смо све видели, могло да нас изненади?
Јасна Будимировић