Хиљаду посетилаца на међународном такмичењу бајкера (Фото)

Организатори Никола Лукичић, Бојан Јакешевић, Петар Уторник, Ранко Дабовић и Жељко Милановић потрудили су се да оправдају очекивања свих љубитеља овог алтернативног спорта на тренутно најбољем терену за бајкере у региону.

Велика посећеност говори да су Новосађани све више заинтересовани и за мало другачије спортове.

Да је маунтинбајк све атрактивнији говори и чињеница да су јуче изведени скокови и трикови који су посетиоцима, којих је било и из држава региона, одузимали дах.

"Било је двадесетак такмичара и послужило нас је лепо време, иако нам ветар није ишао на руку, све је протекло у савршеном реду, на наше велико задовољство", каже организатор Никола Лукичић, који је и сам бајкер и један од заслужних што Нови Сад данас има озбиљне слоуп корс терене.

На такмичењу под називом “Quatermile Slopestyle” могли су се видети разни трикови, окрети, скокови од три метра када бициклисти лете, а поглед пуца на обронке Фрушке горе. Идеална локација за стазу коју многи сматрају српски “дримлајн”.

"Константно унапређујемо и додајемо нове стазе, а имамо и ону за почетнике, док је такмичарска дуга 350 метара и састоји се од десет скокова, а на сваком по правилима треба да се изведе неки трик", каже Лукичић и додаје да се на теренима налази и кружна стаза, на којој је поента да се не врте педале, већ да се “пумпа” бицикли, а како и сама вештина говори стаза се назива “пумп трацк”.

Многи спонзори су помогли ову екипу ентузијаста како би такмичење изгледало врхунски, а набројаћемо само неке од њих „Оукли“, „Јасон“, „Ред бул“, „Социете Генерале“, „Дунав осигурање“, „Инвикта бајк“.

Судије Марко Драгуљић из Словеније, Виктор Николић из Новог Сада, Карол Кирк из Пољске, док се Жељко Милановић, многима познат као судија екстремних спортова, овог пута нашао у водитељској улози.

"Прво и треће место освојили су Пољаци, док је друго место отишло Хрвату", каже судија Николић и додаје да нажалост наша два такмичара нису освојила ниједну награду. Према његовим речима, ми се нисмо боље пласирали јер смо лењи и додаје да можда други имају бољу опрему и бициклове, јер имају више средстава, али ми имамо најбољи терен у региону.

Жељко Милановић нам је дао резултате победника и пре званичног саопштења, када ни такмичари нису знали победнике, а ми смо обећали да ћемо текст објавити након проглашења, које је одржано на афтер партију код Фирчија касно у ноћ.

Милановић напомиње да је ово био изузетно висок ниво возача и да су то све регионалне звезде.

"Јуче нисмо имали прилике да видимо трећу,већ прву класу возача. Примо Штанко, Лео Гамбоц, Игор Вукадиновић из Пољске, су возачи који возе светска такмичења- каже Милановић и додаје да је Фејсбук страница „Фрее риде Србија“ место које окупља све љубитеље маунтин бајк спорта, али и оне који желе да науче нешто више о томе.  

Наш такмичар Дејан Миланко такмичио се у фристајлу који је и сам учествовао у изградњи парка каже да му је ово треће такмичење ове године, а да је забава и добро дружење главни мотив пријаве.

"Сцена у целом свету напредује доста брзо, па тако и клинци долазе до завидног нивоа знања и вештина. Мислим да је пет година тренинга минимум да би се неко појавио на такмичењу, међутим овде смо видели возаче који возе свега три године, па возе стазу без проблема", каже Миланко и напомиње да у овом спорту треба знати пасти, јер су падови саставни део тренинга, а јако је битна и опрема. Он каже да је опрема доста скупа, бициклови на првом месту, док заштитна опрема може да траје и до десет година.

Дешава се и да при доскоку пукне неки део бицикла, а што је он квалитетнији, односно скупљи, мања је вероватноћа.

"Треба издвојити неки новац, који је можда за Србију и превелик или у другом случају наћи спонзоре", каже Миланко.

Други баш такмичар Иван Адамов тренира већ 11 година и каже да се прво морате определити за дисциплину којом желите да се бавите.

"Таленат није пресудан, битно је само да се довољно трудите. Трик не може да се научи док се бар једном не падне, а падови су неминовни. Велики су џампови и морате да осетите скок, јер идете и до четири метра у висини, што није мало, па морате научити и да паднете", каже Адамов и напомиње да је овај спорт најлепши због друштва, енергије и адреналина, и развијате другу моторику, кретање, стил, па и живот, јер то није спорт са лоптом на који су сви навикли, а без заштитне опреме немојте ни да помислите да почнете да возите.

М.Стакић

Фото: Јелена Ивановић