Октобар је месец борбе против канцера дојке

На овај начин се подиже свест о раном откривању и лечењу, јер се на тај начин смањује смртност и повећава могућност излечења и зато бирајмо живот– рекла нам је Весна Имброњев, виша медицинска сестра специјализована за превенцију, која ради у Центру за превентивне здравствене услуге при Дому здравља „Нови Сад“ и активна је чланица Асоцијације за унапређење здравља.

Трибином „Живот без рака“, која ће се одржати 24. октобра, на Светски дан борбе против канцера дојки, Управа за здравство града Новог Сада и Асоцијација за унапређење здравља обележиће овај дан.

- На овој трибини учествују еминентни стручњаци онколози са Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици, председница Националне асоцијације лечених од рака и добитник првог Националног признања за борбу против рака дојке примаријус др Ђерђи Шарић, представници Асоцијације за унапређење здравља, ДЗ „Нови Сад“ и др Драган Иванов са Високе струковне школе за васпитаче. Учествују гости из америчке амбасаде у Београду где ће Кејт Хејден говорити о различитим типовима рака дојке – рекла је за ТВ магазин Весна Имброњев, која ће на тој трибини едуковати о техници самопрегледа дојки.

Мада су жене васпитане да су егоистичне, ако себе ставе на прво место, ипак, према речима Весне Имброњев, тек када жена воли себе, онда води рачуна о себи и тек тада, заиста, воли и друге! Срећан и испуњен живот је само онда када смо здрави. Зато је важно да се ради на превенцији. Пластични и реконструктивни хирург др Биљана Ивовшев Стегић из суботичке клинике „Свети Стефан“ током октобра сваке године ради бесплатне прегледе дојки и младежа.

- Водите рачуна о свом телу, јер је то једино место где заиста боравите! – истакла је др Ивошев Стегић и надовезала се - Спадам у оне пластичне хирурге којима је на првом месту здравље. Нажалост, после бомбардовања повећао се број људи који имају рак коже, а број оболелих од канцера дојке добио је епидемијске размере. Зато апелујем да се контролишемо редовно. Самопреглед жена би требало да ради бар једном месечно, ако има преко 35 година једном годишње би требало да иде на ултразвучни преглед дојки и пазуха, а после 45 године саветује се мамографија.

Осим што бесплатно прегледа и жене и мушкарце током овог месеца др Ивошев Стегић држи и „школицу за самопреглед дојке“ односно учи све своје пацијенте како да се самопрегледају.

- Самопреглед се ради 7 дана по завршетку менструације када су дојке меке. Жене у менопаузи могу да раде када им то одговара једном месечно, али и мушкарци би требало да раде овај преглед, јер и 1 проценат мушкараца оболи од канцера дојке. Преглед се прво ради у купатилу док се туширамо. Дојке се добро насапуњају и прегледа се и простор испод пазуха. Десна рука се подигне, а левом с три прста лагано прегледа кружећи око дојке док се не дође до брадавице. Промена која се тражи налази дубоко фиксирана у мишићу, а он је испод масног и жлезданог ткива. Потом се прегледа простор испод пазуха. Исто то се уради и са другом дојком.

Потом би према докторкиним речима требало стати испред огледала и добро се погледати, а затим се савити под углом од 90 степени и у том положају, због силе земљине теже уколико нешто има може да се покаже. Следећа фаза је да се легне на кревет и да се у том положају прегледају дојке.

- Када се легне, промени се архитектура дојке и зато се потребно да се и у овом положају прегледа на исти начин на који се прегледа и у стојећем положају. Ако се напипа промена, битно је да се зна: да ако је мекана, а то је осећај као када се прст стави на капак ока - то је бенигно. Ако се посматра дојка као врећица песка са зрнима бибера то је нормална жлезда. Међутим када се пипне врх носа и прстом повуче од доле према горе и то упореди са оним што се напипа на дојци, онда је то сигнал за одлазак код лекара да се што пре утврди права природа тог чвора – посаветовала је др Биљана Ивошев Стегић, велики борац против рака дојке.

Према статистикама, самопрегледом се пронађе око 70 до 80 процената промена и зато је он веома битан.

- Но, не би требало да случајно напипамо неку промену, него да самопрегледе изводимо редовно и циљано. Према националном водичу за малигне болести препорука је да се већ после двадесете године девојке упуте и обуче да раде самопреглед дојке. Зато је врло важно да се девојкама објасни и какве грудњаке да носе, какви су то грудњаци који штите дојку, а какви не – истакла је Весна Имброњев из Центра за превентивне здравствене услуге при Дому здравља „Нови Сад“.

Уколико је ипак дошло до операције, важно је да све жене које су имале овакву операцију знају да могу на основу лекарског налога за ортопедска помагала, да добију протезу сваке године и један специјалан грудњак на две године, рекла нам је Олга Коларић, увозница познатог немачког бренда „Анита”, који осим производње доњег веша има и специјалне медицинске програме.

- Постоји иницијатива да Министарство здравља за те пацијенткиње одобри да се грудњак на ову потврду добије сваке године, што је стварно минимум. У питању су специјално прављени грудњаци за овакав проблем, а протезе дојки се праве од нарочитих материјала које обезбеђују природан изглед, прате покрете тела и што није безначајно, прилагођавају се телесној температури. Жене су одушевљене овим програмом, јер им даје сигурност и зато је врло битно да буду обавештене да им је доступан преко здравственог осигурања - објашњава Коларићева, која је дуго била инструментарка на клиници за пластичну хирургију.

Коларићева наглашава да у медицинском програму овог бренда постоје и постоперативни грудњаци које се практично стављају после операције док је пацијенткња на операционом столу, где обезбеђују лагану компресију која је неопходна у том постоперативном периоду и која обезбеђује одличне услове за прихватање импланта.

- Оно што је битно то је састав влакана који обезбеђује добру климу која учествује и потпомаже зарастање ожиљака, затим кројеви који не праве никакве озледе и усецања. Врло је важно да се каже да обезбеђује и добар проток лимфе, јер управо то може да буде једна од компликација после операције. Имамо и најсавременији грудњак који се користи у терапији лимфног ендема.

Марина Јабланов Стојановић