Oktobar je mesec borbe protiv kancera dojke

Na ovaj način se podiže svest o ranom otkrivanju i lečenju, jer se na taj način smanjuje smrtnost i povećava mogućnost izlečenja i zato birajmo život– rekla nam je Vesna Imbronjev, viša medicinska sestra specijalizovana za prevenciju, koja radi u Centru za preventivne zdravstvene usluge pri Domu zdravlja „Novi Sad“ i aktivna je članica Asocijacije za unapređenje zdravlja.

Tribinom „Život bez raka“, koja će se održati 24. oktobra, na Svetski dan borbe protiv kancera dojki, Uprava za zdravstvo grada Novog Sada i Asocijacija za unapređenje zdravlja obeležiće ovaj dan.

- Na ovoj tribini učestvuju eminentni stručnjaci onkolozi sa Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, predsednica Nacionalne asocijacije lečenih od raka i dobitnik prvog Nacionalnog priznanja za borbu protiv raka dojke primarijus dr Đerđi Šarić, predstavnici Asocijacije za unapređenje zdravlja, DZ „Novi Sad“ i dr Dragan Ivanov sa Visoke strukovne škole za vaspitače. Učestvuju gosti iz američke ambasade u Beogradu gde će Kejt Hejden govoriti o različitim tipovima raka dojke – rekla je za TV magazin Vesna Imbronjev, koja će na toj tribini edukovati o tehnici samopregleda dojki.

Mada su žene vaspitane da su egoistične, ako sebe stave na prvo mesto, ipak, prema rečima Vesne Imbronjev, tek kada žena voli sebe, onda vodi računa o sebi i tek tada, zaista, voli i druge! Srećan i ispunjen život je samo onda kada smo zdravi. Zato je važno da se radi na prevenciji. Plastični i rekonstruktivni hirurg dr Biljana Ivovšev Stegić iz subotičke klinike „Sveti Stefan“ tokom oktobra svake godine radi besplatne preglede dojki i mladeža.

- Vodite računa o svom telu, jer je to jedino mesto gde zaista boravite! – istakla je dr Ivošev Stegić i nadovezala se - Spadam u one plastične hirurge kojima je na prvom mestu zdravlje. Nažalost, posle bombardovanja povećao se broj ljudi koji imaju rak kože, a broj obolelih od kancera dojke dobio je epidemijske razmere. Zato apelujem da se kontrolišemo redovno. Samopregled žena bi trebalo da radi bar jednom mesečno, ako ima preko 35 godina jednom godišnje bi trebalo da ide na ultrazvučni pregled dojki i pazuha, a posle 45 godine savetuje se mamografija.

Osim što besplatno pregleda i žene i muškarce tokom ovog meseca dr Ivošev Stegić drži i „školicu za samopregled dojke“ odnosno uči sve svoje pacijente kako da se samopregledaju.

- Samopregled se radi 7 dana po završetku menstruacije kada su dojke meke. Žene u menopauzi mogu da rade kada im to odgovara jednom mesečno, ali i muškarci bi trebalo da rade ovaj pregled, jer i 1 procenat muškaraca oboli od kancera dojke. Pregled se prvo radi u kupatilu dok se tuširamo. Dojke se dobro nasapunjaju i pregleda se i prostor ispod pazuha. Desna ruka se podigne, a levom s tri prsta lagano pregleda kružeći oko dojke dok se ne dođe do bradavice. Promena koja se traži nalazi duboko fiksirana u mišiću, a on je ispod masnog i žlezdanog tkiva. Potom se pregleda prostor ispod pazuha. Isto to se uradi i sa drugom dojkom.

Potom bi prema doktorkinim rečima trebalo stati ispred ogledala i dobro se pogledati, a zatim se saviti pod uglom od 90 stepeni i u tom položaju, zbog sile zemljine teže ukoliko nešto ima može da se pokaže. Sledeća faza je da se legne na krevet i da se u tom položaju pregledaju dojke.

- Kada se legne, promeni se arhitektura dojke i zato se potrebno da se i u ovom položaju pregleda na isti način na koji se pregleda i u stojećem položaju. Ako se napipa promena, bitno je da se zna: da ako je mekana, a to je osećaj kao kada se prst stavi na kapak oka - to je benigno. Ako se posmatra dojka kao vrećica peska sa zrnima bibera to je normalna žlezda. Međutim kada se pipne vrh nosa i prstom povuče od dole prema gore i to uporedi sa onim što se napipa na dojci, onda je to signal za odlazak kod lekara da se što pre utvrdi prava priroda tog čvora – posavetovala je dr Biljana Ivošev Stegić, veliki borac protiv raka dojke.

Prema statistikama, samopregledom se pronađe oko 70 do 80 procenata promena i zato je on veoma bitan.

- No, ne bi trebalo da slučajno napipamo neku promenu, nego da samopreglede izvodimo redovno i ciljano. Prema nacionalnom vodiču za maligne bolesti preporuka je da se već posle dvadesete godine devojke upute i obuče da rade samopregled dojke. Zato je vrlo važno da se devojkama objasni i kakve grudnjake da nose, kakvi su to grudnjaci koji štite dojku, a kakvi ne – istakla je Vesna Imbronjev iz Centra za preventivne zdravstvene usluge pri Domu zdravlja „Novi Sad“.

Ukoliko je ipak došlo do operacije, važno je da sve žene koje su imale ovakvu operaciju znaju da mogu na osnovu lekarskog naloga za ortopedska pomagala, da dobiju protezu svake godine i jedan specijalan grudnjak na dve godine, rekla nam je Olga Kolarić, uvoznica poznatog nemačkog brenda „Anita”, koji osim proizvodnje donjeg veša ima i specijalne medicinske programe.

- Postoji inicijativa da Ministarstvo zdravlja za te pacijentkinje odobri da se grudnjak na ovu potvrdu dobije svake godine, što je stvarno minimum. U pitanju su specijalno pravljeni grudnjaci za ovakav problem, a proteze dojki se prave od naročitih materijala koje obezbeđuju prirodan izgled, prate pokrete tela i što nije beznačajno, prilagođavaju se telesnoj temperaturi. Žene su oduševljene ovim programom, jer im daje sigurnost i zato je vrlo bitno da budu obaveštene da im je dostupan preko zdravstvenog osiguranja - objašnjava Kolarićeva, koja je dugo bila instrumentarka na klinici za plastičnu hirurgiju.

Kolarićeva naglašava da u medicinskom programu ovog brenda postoje i postoperativni grudnjaci koje se praktično stavljaju posle operacije dok je pacijentknja na operacionom stolu, gde obezbeđuju laganu kompresiju koja je neophodna u tom postoperativnom periodu i koja obezbeđuje odlične uslove za prihvatanje implanta.

- Ono što je bitno to je sastav vlakana koji obezbeđuje dobru klimu koja učestvuje i potpomaže zarastanje ožiljaka, zatim krojevi koji ne prave nikakve ozlede i usecanja. Vrlo je važno da se kaže da obezbeđuje i dobar protok limfe, jer upravo to može da bude jedna od komplikacija posle operacije. Imamo i najsavremeniji grudnjak koji se koristi u terapiji limfnog endema.

Marina Jablanov Stojanović