Три века од насељавања Алмашког краја

У њеном настајању учестовали су и Департман Факултета техничких наука за архитектуру и урбанизам, као и Основна школа „Иван Гундулић”.

Изложба је, како је рекао директор Завода за заштиту споменика мр Синиша Јокић, плод настојања да се поводом три века насељавања Алмашана на тадашње источне ободе Петроварадинског Шанца, структурално, едукативно, креативно и документовано, представи Алмашки крај – његов настанак, демографски и урбани развој, као и егзистенција  кроз различите димензије доживљаја, виђења и интерпретација. Отуда изложба и садржи документа из фондова Архива града која говоре  о духовном животу краја и Алмашке цркве, друштвно-политичким приликама, индустријском наслеђу, мултимедијалну презентацију „Звуци сећања”, коју су приредили чланови Удружења „Алмашани”, макете краја Департмана за архитектуру и урбанизам, док је Завод за заштиту споменика културе свој допринос поставци дао кроз пажњу усмерену ка историјским личностима, улицама, значајним институцијама, архитектури, те детаљну анализу историјата заштите архитектуре Алмашког краја. Ученици школе „Иван Гундулић”, заједно с уметницима, кроз радове с колоније „Отисци времена” оставили су свој печат у обележавању јубилеја.

– „Три века Алмашког краја“ је јединствена изложба, настала као заједнички пројекат Завода за заштиту споменика културе и Историјског архива и њихове сарадње с другим институцијама и удружењима грађана –рекао је члан Градског већа за културу Далибор Рожић отварајући изложбу.   – У питању је одлична синергија, односно блиска сарадња између институција културе и удружења чија је основна делатност култура, а кроз афирмацију историјског наслеђа и свега оног што чини наш град препознатљивим у региону. Досељавање становника села Алмаш 1717. године у наш град свакако је допринело развоју тадашњег Петроварадинског Шанца, а и после, након добијања статуса слободног краљевског града 1748. године, они су свакако допринели развоју ове средине, како у културном смислу, тако и у економском и друштвеном.

Јубилеј Алмашког краја биће обележаван низом манифестација ове године, али и догодине, у организацији трију актера који су приредили и ову изложбу.

У склопу обележавања три века Алмашког краја, у суботу ће се од 12 до 22 сата на Тргу републике одвијати културно-уметнички програм. У подне ће бити изведена представа за децу и наступиће дечји фолклор. У 13 сати се очекује долазак фијакера, а петнаест минута после наступа КУД-а „Светозар Марковић”. Велики тамбурашки оркестар тог КУД-а свираће од 16 сати, а ансамбл „Зоруле” у 17 часова. Концерт групе „Амајлија” почиње у 20 сати.

– Још 2016. године започели смо серију састанака с идејом обележавања три века Алмашког краја – рекао је Синиша Јокић. – Први резултат био је научни скуп 24. маја ове године под називом „Триста година Алмашког краја”. Био је то догађај на којем је изложен читав низ научних и стручних радова и на којем се отворено разговарало о изазовима очувања, ревитализације и афирмације културно-историјских и архитектонско-урбанистичих вредности Алмашког краја, односно његовог градитељског наслеђа.

Председник Удружења „Алмашани” др Маријан Мајин сматра да ће се на тај начин свима, нарочито Новосађанима, предочити важност Алмашког краја , и да ће га они од сада гледати другим очима.

– То ће променити неке одреднице у размишљању градских власти о Алмашком крају – рекао је Мајин, додајући да се Удружење „Алмашани” више не осећа усамљено у настојању да спасе тај део града. – Удружење ће и даље да се бори да оно што даје особеност крају – кривудавост улица, специфична архитектура, људи који су ту живели и значјани су за историју града, фаворизује и сачува.

По речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, та изложба, која представља прави поглед у прошлост Подбаре од времена досељавања првих Аламашана 1717–1718. године па до најсавременијих архитектонских решења, моћи ће да се погледа до 15. децембра, сваког дана од 7 до 17 сати, осим недељом.

З. Милосављевић