Tri veka od naseljavanja Almaškog kraja

U njenom nastajanju učestovali su i Departman Fakulteta tehničkih nauka za arhitekturu i urbanizam, kao i Osnovna škola „Ivan Gundulić”.

Izložba je, kako je rekao direktor Zavoda za zaštitu spomenika mr Siniša Jokić, plod nastojanja da se povodom tri veka naseljavanja Almašana na tadašnje istočne obode Petrovaradinskog Šanca, strukturalno, edukativno, kreativno i dokumentovano, predstavi Almaški kraj – njegov nastanak, demografski i urbani razvoj, kao i egzistencija  kroz različite dimenzije doživljaja, viđenja i interpretacija. Otuda izložba i sadrži dokumenta iz fondova Arhiva grada koja govore  o duhovnom životu kraja i Almaške crkve, društvno-političkim prilikama, industrijskom nasleđu, multimedijalnu prezentaciju „Zvuci sećanja”, koju su priredili članovi Udruženja „Almašani”, makete kraja Departmana za arhitekturu i urbanizam, dok je Zavod za zaštitu spomenika kulture svoj doprinos postavci dao kroz pažnju usmerenu ka istorijskim ličnostima, ulicama, značajnim institucijama, arhitekturi, te detaljnu analizu istorijata zaštite arhitekture Almaškog kraja. Učenici škole „Ivan Gundulić”, zajedno s umetnicima, kroz radove s kolonije „Otisci vremena” ostavili su svoj pečat u obeležavanju jubileja.

– „Tri veka Almaškog kraja“ je jedinstvena izložba, nastala kao zajednički projekat Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Istorijskog arhiva i njihove saradnje s drugim institucijama i udruženjima građana –rekao je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić otvarajući izložbu.   – U pitanju je odlična sinergija, odnosno bliska saradnja između institucija kulture i udruženja čija je osnovna delatnost kultura, a kroz afirmaciju istorijskog nasleđa i svega onog što čini naš grad prepoznatljivim u regionu. Doseljavanje stanovnika sela Almaš 1717. godine u naš grad svakako je doprinelo razvoju tadašnjeg Petrovaradinskog Šanca, a i posle, nakon dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada 1748. godine, oni su svakako doprineli razvoju ove sredine, kako u kulturnom smislu, tako i u ekonomskom i društvenom.

Jubilej Almaškog kraja biće obeležavan nizom manifestacija ove godine, ali i dogodine, u organizaciji triju aktera koji su priredili i ovu izložbu.

U sklopu obeležavanja tri veka Almaškog kraja, u subotu će se od 12 do 22 sata na Trgu republike odvijati kulturno-umetnički program. U podne će biti izvedena predstava za decu i nastupiće dečji folklor. U 13 sati se očekuje dolazak fijakera, a petnaest minuta posle nastupa KUD-a „Svetozar Marković”. Veliki tamburaški orkestar tog KUD-a sviraće od 16 sati, a ansambl „Zorule” u 17 časova. Koncert grupe „Amajlija” počinje u 20 sati.

– Još 2016. godine započeli smo seriju sastanaka s idejom obeležavanja tri veka Almaškog kraja – rekao je Siniša Jokić. – Prvi rezultat bio je naučni skup 24. maja ove godine pod nazivom „Trista godina Almaškog kraja”. Bio je to događaj na kojem je izložen čitav niz naučnih i stručnih radova i na kojem se otvoreno razgovaralo o izazovima očuvanja, revitalizacije i afirmacije kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističih vrednosti Almaškog kraja, odnosno njegovog graditeljskog nasleđa.

Predsednik Udruženja „Almašani” dr Marijan Majin smatra da će se na taj način svima, naročito Novosađanima, predočiti važnost Almaškog kraja , i da će ga oni od sada gledati drugim očima.

– To će promeniti neke odrednice u razmišljanju gradskih vlasti o Almaškom kraju – rekao je Majin, dodajući da se Udruženje „Almašani” više ne oseća usamljeno u nastojanju da spase taj deo grada. – Udruženje će i dalje da se bori da ono što daje osobenost kraju – krivudavost ulica, specifična arhitektura, ljudi koji su tu živeli i značjani su za istoriju grada, favorizuje i sačuva.

Po rečima direktora Istorijskog arhiva grada Petra Đurđeva, ta izložba, koja predstavlja pravi pogled u prošlost Podbare od vremena doseljavanja prvih Alamašana 1717–1718. godine pa do najsavremenijih arhitektonskih rešenja, moći će da se pogleda do 15. decembra, svakog dana od 7 do 17 sati, osim nedeljom.

Z. Milosavljević