Због тужби грађана прошле године из градске касе отишло 106 милиона динара

Директор „Зоохигијене и ветерине” Александар Бурсаћ упозорава на то да је ситуација алармантна, да су цифре које се исплаћују веома високе, али и да је велики број случајева намештен, тачније да много угриза заправо потиче од власничких паса. Он такође понавља да је настављена пракса да се, противно закону, на територију града уносе луталице из других општина.

„Мораће нешто брзо да се промени јер смо у предворју хаоса“, каже Бурсаћ.

„Када се у било којој локалној самоуправи оснује неко јавно комунално предузеће или прихватилште које ће да се бави питањем напуштених животиња, драстично се мења и проценат паса који су на улицама наводно напали грађане, и то на штету луталица. При том, код таквих тужби се углавном не иде у доказивање да ли је пас заиста луталица или власнички, него се пресуди на штету градских паса, односно нашег јавног комуналног предузећа. Одговорно тврдим да ти уједи, за које су наплаћени вишемилионски износи, нису стопроцентно потекли од напуштених животиња, има доста фингираних уједа и читава организована група која на томе ради. Гарантујем да од укупног броја добијених тужби грађана бар две трећине њих није ујео напуштени пас.“

Како он каже, у протеклој години поднето је око 900 одштетних захтева, а просечна одштета износи нешто више од 100.000 динара по уједу. Бурсаћ тврди да су ти износи велики удари за buyеtе локалних самоуправа, нарочито у мањим срединама, али да и у Новом Саду то представља велики проблем. Ситуацију озбиљнијом чини и то што, по Бурсаћевим тврдњама, већ неко време постоји организовани превоз луталица из других градова у наш.

„Недавно сам добио информацију од колеге из прихватилишта да имамо и пса из Апатина. Постоји фирма која је са читавим низом локалних самоуправа у Србији потписала споразуме да уклања напуштене животиње с њихове територије. Шта се дешава с тим животињама? Где завршавају? Они преносе псе из једне општине на другу па се нама на улицама Новог Сада онда појављују нови пси које никад нисмо видели, нису прошли кроз наш програм, агресивни су и некастрирани, невакцинисани. Одакле они у централним градским зонама? Само их је неко могао донети“, каже Бурсаћ.

У прихватилишту „Зоохигијене”, где тренутно борави нешто више од 400 паса, око десетине је власничко, повучени с улица града. Наш саговорник каже да често „Зоохигијена” не успева да дође до њих, а када се то и деси, није реткост да власници кажу да су псе поклонили. Бурсаћ каже да је хитно да се поради на проблему неодговорног власништва и великог броја напуштених животиња у Новом Саду кроз сарадњу свих друштвених структура, док напомиње да је питање колико је судство посвећено кажњавању.

„У сваком случају, треба скинути анатему с напуштених животиња. Нису све агресивне, посебно оне које прођу кроз наш ЦНР програм па их вратимо на улицу. Ипак, препоручујемо суграђанима да не прилазе псима које не препознају, а чак и ако им је животиња позната, да најпре приђу одрасли, па тек онда дете, ако је сигурно“, каже Бурсаћ. 

Проблем напуштених животиња и неодговорног власништва екипе „Зоохигијене” покушавају да истакну у јавности и кроз организовање различитих манифестација и учешће у њима, где активно трагају и за одговорним удомитељима животиња из прихватилишта. Након што су прошлог месеца учествовали на Међународној изложби расих паса у „Мастер центру”, где су изложили чистокрвне псе, али и мешанце из прихватилишта, то предузеће за недељу

припрема и своју традиционалну изложбу мешанаца, поводом Светског дана заштите здравља животиња.     

Д. Ристић