Zbog tužbi građana prošle godine iz gradske kase otišlo 106 miliona dinara
Na ime tužbi građana zbog napada pasa lutalica na ulicama Novog Sada u prošloj godini isplaćeno je 106,3 miliona dinara, kažu podaci Gradske uprave za komunalne poslove.
Direktor „Zoohigijene i veterine” Aleksandar Bursać upozorava na to da je situacija alarmantna, da su cifre koje se isplaćuju veoma visoke, ali i da je veliki broj slučajeva namešten, tačnije da mnogo ugriza zapravo potiče od vlasničkih pasa. On takođe ponavlja da je nastavljena praksa da se, protivno zakonu, na teritoriju grada unose lutalice iz drugih opština.
„Moraće nešto brzo da se promeni jer smo u predvorju haosa“, kaže Bursać.
„Kada se u bilo kojoj lokalnoj samoupravi osnuje neko javno komunalno preduzeće ili prihvatilšte koje će da se bavi pitanjem napuštenih životinja, drastično se menja i procenat pasa koji su na ulicama navodno napali građane, i to na štetu lutalica. Pri tom, kod takvih tužbi se uglavnom ne ide u dokazivanje da li je pas zaista lutalica ili vlasnički, nego se presudi na štetu gradskih pasa, odnosno našeg javnog komunalnog preduzeća. Odgovorno tvrdim da ti ujedi, za koje su naplaćeni višemilionski iznosi, nisu stoprocentno potekli od napuštenih životinja, ima dosta fingiranih ujeda i čitava organizovana grupa koja na tome radi. Garantujem da od ukupnog broja dobijenih tužbi građana bar dve trećine njih nije ujeo napušteni pas.“
Kako on kaže, u protekloj godini podneto je oko 900 odštetnih zahteva, a prosečna odšteta iznosi nešto više od 100.000 dinara po ujedu. Bursać tvrdi da su ti iznosi veliki udari za buyete lokalnih samouprava, naročito u manjim sredinama, ali da i u Novom Sadu to predstavlja veliki problem. Situaciju ozbiljnijom čini i to što, po Bursaćevim tvrdnjama, već neko vreme postoji organizovani prevoz lutalica iz drugih gradova u naš.
„Nedavno sam dobio informaciju od kolege iz prihvatilišta da imamo i psa iz Apatina. Postoji firma koja je sa čitavim nizom lokalnih samouprava u Srbiji potpisala sporazume da uklanja napuštene životinje s njihove teritorije. Šta se dešava s tim životinjama? Gde završavaju? Oni prenose pse iz jedne opštine na drugu pa se nama na ulicama Novog Sada onda pojavljuju novi psi koje nikad nismo videli, nisu prošli kroz naš program, agresivni su i nekastrirani, nevakcinisani. Odakle oni u centralnim gradskim zonama? Samo ih je neko mogao doneti“, kaže Bursać.
U prihvatilištu „Zoohigijene”, gde trenutno boravi nešto više od 400 pasa, oko desetine je vlasničko, povučeni s ulica grada. Naš sagovornik kaže da često „Zoohigijena” ne uspeva da dođe do njih, a kada se to i desi, nije retkost da vlasnici kažu da su pse poklonili. Bursać kaže da je hitno da se poradi na problemu neodgovornog vlasništva i velikog broja napuštenih životinja u Novom Sadu kroz saradnju svih društvenih struktura, dok napominje da je pitanje koliko je sudstvo posvećeno kažnjavanju.
„U svakom slučaju, treba skinuti anatemu s napuštenih životinja. Nisu sve agresivne, posebno one koje prođu kroz naš CNR program pa ih vratimo na ulicu. Ipak, preporučujemo sugrađanima da ne prilaze psima koje ne prepoznaju, a čak i ako im je životinja poznata, da najpre priđu odrasli, pa tek onda dete, ako je sigurno“, kaže Bursać.
Problem napuštenih životinja i neodgovornog vlasništva ekipe „Zoohigijene” pokušavaju da istaknu u javnosti i kroz organizovanje različitih manifestacija i učešće u njima, gde aktivno tragaju i za odgovornim udomiteljima životinja iz prihvatilišta. Nakon što su prošlog meseca učestvovali na Međunarodnoj izložbi rasih pasa u „Master centru”, gde su izložili čistokrvne pse, ali i mešance iz prihvatilišta, to preduzeće za nedelju
priprema i svoju tradicionalnu izložbu mešanaca, povodom Svetskog dana zaštite zdravlja životinja.
D. Ristić