Ленголд: Писци треба да читају Андрића да би сачували душу
БЕОГРАД: Ово признање је велика мотивација да наставим са пишањем у времену када људима није много стало до књига и када мало ко мари за културу, казала је Танјугу Јелена Ленголд неколико минита пре него што јој је данас уручена Андрићева награда у Задужбини Иве Андрића у Београду.
Андрићева награда за 2016. годину припала је Јелени Ленголд за књигу приповедака "Рашчарани свет" у издању београдског "Архипелага", одлучио је жири у саставу Милета Аћимовић Ивков, Александар Јовановић и Петар Б. Арбутина.
Осим награђене књиге у ужи избор за ово признање ушли су и "Списак сеновитих ствари" Милана Мицића и "Љубави Силвије Плат" Александре Мокрањац. Након свечаности уручења награде, којој је између осталих присуствовао и наш цењени писац Драгослав Михаиловић, лауреаткиња вредног признања је напоменула да никада није била на озбиљнијем догађају.
"Потрудићу се да овај догађај не буде баш тако озбиљан. Пре 25 година када се овде обележавала стогодишњица Андрићевог рођења, венчали смо се мој муж Александар и ја. Нисам ни слутила где ћемо обележавати нашу сребрну свадбу, али случај је хтео да то буде баш овде и баш са вама. Можда и није то случај јер сам све фазоне већ искористила за двадесетогодишњицу брака, па сам сада морала да смислим нешто боље" казала је Ленголд.
Наша цењена списатељица је потом уз осмех најавила да ће искористити прилику у којој се налази, за нешто лепо. "Ево овде пред свима кажем мом мужу да је тих 25 година било лепо" казала је Ленголд и изазвала смех код окупљених у задужбини Иве Андрића. Она је потом напоменула да дела великих писаца читамо док смо у школи или на факултету и да је то често проблем са перцепцијом Андрићевог опуса.
"Поводом ове награде вратила сам се Андрићевим приповеткама и неке од њих сам прочитала први пут после 40 година. Била сам затечена у зрелом добу, са толиким знањем о књижевности са савршенством Андрићевог стила. Нисам била свесна да сам неке ствари "украла" од Андрића као што је плава нит косе. Сваки наш писац би морао барем једном месечно да прочита једну Андрићеву приповетку ради очувања душе" казала је Ленголд.
Она је потом прочитала песму "Л еспирит де л есцалиер" која како је казала у преводу значи "Мисли на степеницама". "Казали су ми да треба да напишем беседу у част награде коју сам добио, али сам одустала од те идеје. Окружена свим тим бистама и портретима славног писца није ред да говорим о Андрићу. Уместо тога прочитаћу песму која говори да неке мисли дођу прекасно" казала је Ленголд.