Стиже "Северни ток 3"

У руском „Гаспрому“ су сигурни да ће „Северни ток 2“ радити пуном паром. Осим тога, у Европи постоји тенденција раста потражње за гасом, а то значи, како је објаснио заменик председника „Гаспрома“ Александар Медведев, да транспортни капацитети, чак и у случају изградње „Северног тока 2“ и два крака „Турског тока“, неће моћи да задовоље потребе Европе за увозним гасом.

Заменик шефа „Гаспрома“ је уверен да ће потражња за гасом расти, а да је Русија једина у стању да попуни тај дефицит.

„Ако говоримо о томе може ли увозни течни природни гас да попуни тај дефицит, јасно је да америчке компаније никада неће испоручивати гас на сопствену штету. Сада постоје тржишта где се амерички течни природни гас може продавати много успешније него у Европи“, сматра Медведев.

Слабе су шансе да би и неки други произвођачи могли да спасу Европу, јер се у неким земљама смањује производња. Рецимо, у Холандији, која је такође снабдевала Европу гасом, пала је производња гаса. Та земља сада производи само 17 милијарди кубних метара гаса годишње, што је три пута мање у односу на 2011. годину. „Гаспром“ не искључује да ће ускоро и Холандији бити потребан руски гас.

Зима је већ на прагу, што значи да ће питање снабдевања гасом бити још актуелније, а европски политичари сада морају да се добро замисле пре него што се успротиве изградњи руских гасовода.

„Европа је поново жељна гаса, између осталог и после прошле зиме, која је показала да се може много причати о обновљивим изворима енергије, али када Деда Мраз улази у твоје двориште, једини сигурни извор енергије је гас“, рекао је Медведев.

Ове године „Гаспром“ је оборио рекорде по дневним обимима испоруке гаса у Европу. Крајем јануара је оборен историјски рекорд, када је у само једном дану потрошачима испоручено 636,4 милиона кубика гаса.

У првих осам месеци ове године Европа је купила од „Гаспрома“ 12 одсто више гаса у поређењу са прошлом годином.

Очекује се да ће до краја ове године „Гаспром“ испоручити Немачкој, свом највећем купцу, 55 милијарди кубика гаса, што је за 10 одсто више него лани, а такође расту и потребе Велике Британије.

Потражња за „плавим горивом“, осим у западној, расте и у југоисточној Европи. Испоруке руског гаса у првих осам месеци ове године порасле су за 36,7 одсто у Србији, за 22,3 одсто у Турској, за 14,3 одсто у Грчкој, за 10,1 одсто у Бугарској и за 26,6 одсто у Мађарској.

Аналитичари кажу да је неколико фактора утицало на овај раст. Прво, смањење домаће производње у ЕУ. Друго, Европљани све мање користе угаљ, а све више гас. И треће, интересовању за гас је допринело и смањење цена „плавог горива“.

„Нико тачно не може да каже каква ће бити потрошња гаса у Европи за 10-20 година. Постоје неки планови за то. Али, као што знамо, планови се не испуњавају увек. Колико схватам, ’Гаспром‘ полази од таквих претпоставки. Прво, производња гаса у Европи је у сталном паду. Самим тим, требало би то нечим компензовати. Друго, нуклеарне електране се повлаче из употребе, па би их такође требало нечим заменити. Треће, производња угља је проглашена еколошки нечистом. Потребно је смањити производњу и постепено заменити нечим. Сматра се да је гас најбоље решење. Помиње се и варијанта са обновљивом енергијом, а ЕУ стално говори да ће се томе окренути. Она има све мање сопствених ресурса и хоће да добија енергију из обновљивих извора — сунца и ветра. Међутим, чак и оне земље које развијају обновљиве изворе енергије, ипак, не смеју да одустану од гаса, него да га сачувају као резервни извор енергије. Јер, ако се деси да на пример нема ветра дуже време мора се брзо покренути неки производни капацитет, а гасни је најприступачнији. Значи, све док постоје такви фактори, потражња за руским гасом ће неминовно расти. Све његове алтернативе су скупље, и то је очигледно. Самим тим, биће потребни нови начини испоруке руског гаса“, рекао је за Спутњик Сергеј Правосудов, директор Института за националну енергетику.