Stiže "Severni tok 3"

U ruskom „Gaspromu“ su sigurni da će „Severni tok 2“ raditi punom parom. Osim toga, u Evropi postoji tendencija rasta potražnje za gasom, a to znači, kako je objasnio zamenik predsednika „Gasproma“ Aleksandar Medvedev, da transportni kapaciteti, čak i u slučaju izgradnje „Severnog toka 2“ i dva kraka „Turskog toka“, neće moći da zadovolje potrebe Evrope za uvoznim gasom.

Zamenik šefa „Gasproma“ je uveren da će potražnja za gasom rasti, a da je Rusija jedina u stanju da popuni taj deficit.

„Ako govorimo o tome može li uvozni tečni prirodni gas da popuni taj deficit, jasno je da američke kompanije nikada neće isporučivati gas na sopstvenu štetu. Sada postoje tržišta gde se američki tečni prirodni gas može prodavati mnogo uspešnije nego u Evropi“, smatra Medvedev.

Slabe su šanse da bi i neki drugi proizvođači mogli da spasu Evropu, jer se u nekim zemljama smanjuje proizvodnja. Recimo, u Holandiji, koja je takođe snabdevala Evropu gasom, pala je proizvodnja gasa. Ta zemlja sada proizvodi samo 17 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je tri puta manje u odnosu na 2011. godinu. „Gasprom“ ne isključuje da će uskoro i Holandiji biti potreban ruski gas.

Zima je već na pragu, što znači da će pitanje snabdevanja gasom biti još aktuelnije, a evropski političari sada moraju da se dobro zamisle pre nego što se usprotive izgradnji ruskih gasovoda.

„Evropa je ponovo željna gasa, između ostalog i posle prošle zime, koja je pokazala da se može mnogo pričati o obnovljivim izvorima energije, ali kada Deda Mraz ulazi u tvoje dvorište, jedini sigurni izvor energije je gas“, rekao je Medvedev.

Ove godine „Gasprom“ je oborio rekorde po dnevnim obimima isporuke gasa u Evropu. Krajem januara je oboren istorijski rekord, kada je u samo jednom danu potrošačima isporučeno 636,4 miliona kubika gasa.

U prvih osam meseci ove godine Evropa je kupila od „Gasproma“ 12 odsto više gasa u poređenju sa prošlom godinom.

Očekuje se da će do kraja ove godine „Gasprom“ isporučiti Nemačkoj, svom najvećem kupcu, 55 milijardi kubika gasa, što je za 10 odsto više nego lani, a takođe rastu i potrebe Velike Britanije.

Potražnja za „plavim gorivom“, osim u zapadnoj, raste i u jugoistočnoj Evropi. Isporuke ruskog gasa u prvih osam meseci ove godine porasle su za 36,7 odsto u Srbiji, za 22,3 odsto u Turskoj, za 14,3 odsto u Grčkoj, za 10,1 odsto u Bugarskoj i za 26,6 odsto u Mađarskoj.

Analitičari kažu da je nekoliko faktora uticalo na ovaj rast. Prvo, smanjenje domaće proizvodnje u EU. Drugo, Evropljani sve manje koriste ugalj, a sve više gas. I treće, interesovanju za gas je doprinelo i smanjenje cena „plavog goriva“.

„Niko tačno ne može da kaže kakva će biti potrošnja gasa u Evropi za 10-20 godina. Postoje neki planovi za to. Ali, kao što znamo, planovi se ne ispunjavaju uvek. Koliko shvatam, ’Gasprom‘ polazi od takvih pretpostavki. Prvo, proizvodnja gasa u Evropi je u stalnom padu. Samim tim, trebalo bi to nečim kompenzovati. Drugo, nuklearne elektrane se povlače iz upotrebe, pa bi ih takođe trebalo nečim zameniti. Treće, proizvodnja uglja je proglašena ekološki nečistom. Potrebno je smanjiti proizvodnju i postepeno zameniti nečim. Smatra se da je gas najbolje rešenje. Pominje se i varijanta sa obnovljivom energijom, a EU stalno govori da će se tome okrenuti. Ona ima sve manje sopstvenih resursa i hoće da dobija energiju iz obnovljivih izvora — sunca i vetra. Međutim, čak i one zemlje koje razvijaju obnovljive izvore energije, ipak, ne smeju da odustanu od gasa, nego da ga sačuvaju kao rezervni izvor energije. Jer, ako se desi da na primer nema vetra duže vreme mora se brzo pokrenuti neki proizvodni kapacitet, a gasni je najpristupačniji. Znači, sve dok postoje takvi faktori, potražnja za ruskim gasom će neminovno rasti. Sve njegove alternative su skuplje, i to je očigledno. Samim tim, biće potrebni novi načini isporuke ruskog gasa“, rekao je za Sputnjik Sergej Pravosudov, direktor Instituta za nacionalnu energetiku.