Мишчевић: ЕУ се суочава са кризама, где је ту Западни Балкан?

На отварању конференције, која се одржава у организацији Центра за спољну политику, Фондације Ханс Зајдел и Универзитета Доња Горица, Мишчевић је поручила да ЕУ сматра да се кризе превазилазе нереалним оптимизмом

Она је рекла да се Европска унија суочава се са кризама попут мигрантске кризе, Брегзита, будућности Евро-атлантске сарадње, климатских промена, сајбер ратова, преговора са Турском и многих других.

„Поставља се питање где је ту Западни Балкан или представљамо још један додатак овим проблемима?“, запитала је  Мишчевић.

Осврнувши се на недавну најаву председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, о прављењу стратегије за успешно приступање Србије и Црне Горе у ЕУ до 2025. године, Мишчевић је рекла да „ЕУ сматра да се кризе превазилазе нереалним оптимизмом.

Додала је да је Јункер задао веома озбиљни датум и представио најаву за 2025. годину иако је председник Европске комисије само до маја 2019.

Што се тиче године која се помиње за проширење, постоје различита тумачења. Мишчевић сматра да их свако тумачи другачије али и да ништа није обећано тим датумом.

„Сви ми имамо сопствено тумачење шта је он то рекао, међутим сматрам да он није рекао 2025. као годину у којој је чланство осигурано, већ је био јасан да ће после наредних избора у ЕУ бити простора да се проширење деси. Али он то свакако није обећао“, наглашава шефица Преговарачког тима.

Са њом је сагласна и професорка Економског факултета Универзитета Црне Горе и председница Црногорске паневропске уније, Гордана Ђуровић.

„Јункер није 2025. годину „закуцао“, није рекао до тада ћете приступити, већ је дао предлог, може да се приступи и пре тога“, истиче Ђуровић.

Као бивша црногорска министарка за европске интеграције, Ђуровић објашњава да је у овом случају позиција Црне Горе нешто боља у односу на Србију и друге земље у региону.

„Ми немамо питање Косова или промене имена државе. Имамо отворених 28 поглавља, 3 затворена. Суштина је дубина реформи и квалитет дијалога који се води око преговора за чланство“, каже Ђуровић.

Осврћући се на положај региона, председница Центра за спољну политику, Александра Јоксимовић објашњава да регион треба да се посвети економском напретку како би се убрзао процес европских интеграција.

„Уколико регион не буде напредовао на адекватан економски начин, бојим се да ће чланство у Европској унији остати удаљена нада“, уверена је Јоксимовић.

Она додаје да ће преговарачи процес бити и даље фокусиран на неколико тема, првенствено на владавину права и борбу против корупције али и на регионалну стабилност.

Међутим, европске интеграције остају приоритет региона Западног Балкана.

„Европске интеграције су темељни стратешки циљ региона и то је нешто на чему сви заједно треба да радимо“, уверен је професор Универзитета Доња Горица, Милан Подунавац.

Да регион није усамљен у процесу европских интеграција, објашњавају из фондације Ханс Зајдел.

„Постоји фокус и спремност Немачке да подржи југоисток Европе, и та подршка ће се и у будуће наставити“, истиче шеф одељења за југозападну и источну Европу фондације Ханс Зајдел, Клаус Фисингер.

Он објашњава да Берлин плус није замена за чланство у ЕУ, како многи сматрају.

Ипак, помоћ потребна и Европској унији, сматра професор Факултета политичких наука Универзитета у Загребу, Дејан Јовић, поготово у тренутку када је једна од чланица одлучила да иступи из ње - Велика Британија. 

Јовић истиче да се несагласност у Унији око многих битних питања може видети највише на примеру Брегзита.

„Унија и данас не говори јединственим гласом о кључним спољно-политичким питањима, и то је проблем“, закључује Јовић.