Miščević: EU se suočava sa krizama, gde je tu Zapadni Balkan?

Na otvaranju konferencije, koja se održava u organizaciji Centra za spoljnu politiku, Fondacije Hans Zajdel i Univerziteta Donja Gorica, Miščević je poručila da EU smatra da se krize prevazilaze nerealnim optimizmom

Ona je rekla da se Evropska unija suočava se sa krizama poput migrantske krize, Bregzita, budućnosti Evro-atlantske saradnje, klimatskih promena, sajber ratova, pregovora sa Turskom i mnogih drugih.

„Postavlja se pitanje gde je tu Zapadni Balkan ili predstavljamo još jedan dodatak ovim problemima?“, zapitala je  Miščević.

Osvrnuvši se na nedavnu najavu predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, o pravljenju strategije za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore u EU do 2025. godine, Miščević je rekla da „EU smatra da se krize prevazilaze nerealnim optimizmom.

Dodala je da je Junker zadao veoma ozbiljni datum i predstavio najavu za 2025. godinu iako je predsednik Evropske komisije samo do maja 2019.

Što se tiče godine koja se pominje za proširenje, postoje različita tumačenja. Miščević smatra da ih svako tumači drugačije ali i da ništa nije obećano tim datumom.

„Svi mi imamo sopstveno tumačenje šta je on to rekao, međutim smatram da on nije rekao 2025. kao godinu u kojoj je članstvo osigurano, već je bio jasan da će posle narednih izbora u EU biti prostora da se proširenje desi. Ali on to svakako nije obećao“, naglašava šefica Pregovaračkog tima.

Sa njom je saglasna i profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore i predsednica Crnogorske panevropske unije, Gordana Đurović.

„Junker nije 2025. godinu „zakucao“, nije rekao do tada ćete pristupiti, već je dao predlog, može da se pristupi i pre toga“, ističe Đurović.

Kao bivša crnogorska ministarka za evropske integracije, Đurović objašnjava da je u ovom slučaju pozicija Crne Gore nešto bolja u odnosu na Srbiju i druge zemlje u regionu.

„Mi nemamo pitanje Kosova ili promene imena države. Imamo otvorenih 28 poglavlja, 3 zatvorena. Suština je dubina reformi i kvalitet dijaloga koji se vodi oko pregovora za članstvo“, kaže Đurović.

Osvrćući se na položaj regiona, predsednica Centra za spoljnu politiku, Aleksandra Joksimović objašnjava da region treba da se posveti ekonomskom napretku kako bi se ubrzao proces evropskih integracija.

„Ukoliko region ne bude napredovao na adekvatan ekonomski način, bojim se da će članstvo u Evropskoj uniji ostati udaljena nada“, uverena je Joksimović.

Ona dodaje da će pregovarači proces biti i dalje fokusiran na nekoliko tema, prvenstveno na vladavinu prava i borbu protiv korupcije ali i na regionalnu stabilnost.

Međutim, evropske integracije ostaju prioritet regiona Zapadnog Balkana.

„Evropske integracije su temeljni strateški cilj regiona i to je nešto na čemu svi zajedno treba da radimo“, uveren je profesor Univerziteta Donja Gorica, Milan Podunavac.

Da region nije usamljen u procesu evropskih integracija, objašnjavaju iz fondacije Hans Zajdel.

„Postoji fokus i spremnost Nemačke da podrži jugoistok Evrope, i ta podrška će se i u buduće nastaviti“, ističe šef odeljenja za jugozapadnu i istočnu Evropu fondacije Hans Zajdel, Klaus Fisinger.

On objašnjava da Berlin plus nije zamena za članstvo u EU, kako mnogi smatraju.

Ipak, pomoć potrebna i Evropskoj uniji, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu, Dejan Jović, pogotovo u trenutku kada je jedna od članica odlučila da istupi iz nje - Velika Britanija. 

Jović ističe da se nesaglasnost u Uniji oko mnogih bitnih pitanja može videti najviše na primeru Bregzita.

„Unija i danas ne govori jedinstvenim glasom o ključnim spoljno-političkim pitanjima, i to je problem“, zaključuje Jović.