У Малом Песку велика улагања у пољопривреди

Говедарска фарма Ђезе Сабоа налази се с десне стране крај асфалтног пута за Мале Пијаце где се ломи под правим углом, а преко пута на другој страни он је сопственим капиталом и кредитом сину Виктору подигао нову најсавременију живинарску фарму за тов пилића.

Отац Ђезе и син Виктор виде будућност у Малом Песку. Модерни објекат “Виктор фарма” за тов пилића капацитета је 30.000 комада, а први турнус 8. септембра скоро је у том капацитету, тако да је млађани  20-годишњи Виктор започео посао којим је од дечачких дана сањао да ће се бавити. Изграђена је фарма површине 1.800 квадратних метара у коју је породично газдинство Сабо уложило преко 300.000 евра!

Млади пољопривредни предузетник Виктор Сабо је захваљујући подршци породице добио итекако добар ослонац за почетак бизниса. На фарми је ангажовано троје запослених, објекат се греје на биомасу па је треба ложити у котларницу, а све остало је аутоматизовано и ради на дугме.  Коришћење биомасе као енергента је битно, пошто је ложење биомасе начин да трошкови буду што мањи, јер фарма мора да се загрева без застоја док траје тов турнус, а биомаса може да се набави у околини.

Виктор и Ђезе објашњавају да је у плану да на фарми годишње имају шест турнуса, што значи да ће тржишту испоручити 420 тона пилетине живе ваге спремне за обраду. Захваљујући савременој технологији пилићи који се стављају у тов за 35 дана већ достижу тежину и спремни су да буду упућени у кланицу.

Виктор је завршио средњу школу у Пољопривредно техничком средњошколском центру “Беседеш Јожеф” у Кањижи, где је много тога научио, одувек се интересовао за живинарство, а код куће од оца Ђезеа се упознавао са газдовањем у пољопривреди.

"Обишао сам више живинарских фарми да чујем њихово исксутво, учио сам у школи, из књига и са интернета, али право знање и ефекте очекујем на фарми којом сам почео да руководим", каже Виктор.

Ђезе Сабо је највећи произвођач млека у околини, па је подизању живинарске фарме за сина Виктора допринело управо његово добро газдовање на говедарској фарми. Сазнајемо да је на фарми тренутно преко стотину музних крава и стотинак приплодних јуница. Река млека иде у млекару “Имлек” у Суботици, којој се свакодневно испоручује 2.000 до 2.500 литара. Ђезе каже да остаје привржен млечном говедарству, али да није желео да спутава сина у идеји да се посвети живинарству, па му је омогућио да крене са добре позиције из нове фарме. Ђезе напомиње да на говедарској фарми нема услова за проширење капацитета, највише због тога што нема довољно радне снаге, да је трнутно на говедарској фарми запошљава шест радника, али да има могућности за држање до 150 музара. 

"Највећи део новца сами смо обезбедили, оно што је недостајало допунили смо банкарским кредитом, а ли и поред тога што смо уложили значајна средства још није све завршено. Биће потребно још да се инвестира. Фарма је започела рад услужним товом пилића за “Топико” из Бачке Тополе, јер у овом послу морамо имати неку сигурност", сматра Ђезе Сабо.

На отварању живинарске фарме “Виктор фарм” био је и председник кањишке општине Роберт Фејстамер, не скривајући задовољство што остварују велика улагања у пољопривреди.

"Уколико би свака инвестиција била овако успешна, а инвеститори овако спретни, онда би се сигурно остварила у општини идеја о томе да што више младих људи остане овде", каже Фејстамер и додаје да му је јако драго и због тога што постоје и такви улагачи, као што је ова породица, која буквално без помоћи, из сопствених средстава, инвестира у будућност.

Локална самоуправа дала је логистичку и аднимистративну подршку да би се испоштовали рокови који су били захтевни.

"Фармом ће руководити веома млад човек, па се надам да ће ово бити добар пример за свакога на територији општине, да може овде да се започне бизнис и не треба за то да се оде у иностранство. За унапређење и развој пољопривредних газдинстава и предузетништва могућности су отворене за коришћење подстицајних средстава из покрајинских и републичких извора, а на нашем подручју користе се и подстицајна средства посредством Фондације “Просперитети” које је за имаоце двојног српског и мађарског држављанства обезбедила Влада Мађарске", каже Фејстајмер. 

Породица из Малих Пијаца за подизање живинарске фарме није користила подстицајна средства, него је поред сопствених средстава газдинства оно што је недостајало намирила кредитом банке. Али, Геза и Виктор Сабо истичу да су приликом изградње живинарске фарме имали свесрдну и експедитивну подршку општинске администрације из Кањиже, што је омогућило да  се модерна фарма у Малом Песку изгради веома врзо, за само четири месеца.

"Око папирологије у општини су све благовремено урадили, јер да није тога не би могли постићи да се фарма изгради тако брзо", хвали Ђезе Сабо општинску администрацију Кањиже. 

Захваљујући томе свој посао су на време одрадили и извођачи: за металну конструкцију “Метал ворк” из Новог Орахова и за технологију и опрему “Јомапекс” из Новог Сада.

Ако све буде ишло по плану, на плацу где је подигнута фарма, места имају урбанистичку дозовлу још за два објекта истог габарита и најмодерније технологије. Ђезе Сабо објашњава да на садашњој локацији имају дозволу за тов 60.000 пилића у турнусу.

Милорад Митровић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Кањижа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине)