Без робота ни Србија неће далеко догурати
Док се причају приче о реиндустријализацији и чека каква таква сламка спаса од страних инвеститора, постоји низ привредних области у Србији које су запостављене, а које би могле бити реални покретач развоја и то без пуно баснословних инвестиција.
Србији је потребна паметна индустријализација, индустрија базирана на знању као кључном ресурсу и свеобухватној дигитализацији производних процеса, рекао је министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић на састанку с руководством водеће европске асоцијације националних инжењерских академија ЕУРОЦАСЕ.
“ Зато је фокус на индустријске информационо-комуникационе технологије, индустријску роботику, производну мехатронику, флексибилну и интелигентну аутоматизацију, односно све оно што се једним именом назива Индустрија 4.0, један од најважнијих приоритета Владе Републике Србије”, рекао је Поповић.
Он је на састанку истакао да Србија улаже напоре да активно следи процесе који се одвијају у другим земљама у Европи, које развијају националне програме за дигитализацију своје индустрије.
” Индустрија Европе се интензивно дигитализује. Свесни смо чињенице да је и дигитализација индустрије Србије неминовност, али и тога да тај процес захтева велики напор и да су искуства наших партнера, посебно оних који су у том процесу отишли најдаље, драгоцена “, рекао је Поповић.
По њеовим речима, у академском смислу, наша земља има велики потенцијал, али ако искористимо тренд дигитализације, примена научног знања може бити много ефектнија.
“ Индустрија 4.0 захтева инжењере 4.0, а млади инжењери су једна од наших кључних развојних шанси да после бомбардовања, санкција и економске кризе ухватимо корак с економски развијеним земљама Европе. Зато Србија мора да модернизује програме образовања инжењера, да кроз оквир дуалног образовања, који приближава студенте фабрикама и омогућава стицање савремених практичних вештина, створи нову генерацију инжењера”, нагласио је Поповић.
Заједничко образовање
ЕУРОЦАСЕ је асоцијација која окупља експерте из различитих поља технологије и инжењерства, броји 23 члана и постоји дуже од 20 година. Чланови ове асоцијације учествовали су на дводневном скупу одржаном у Ректорату Универзитета у Београду и на Машинском факултету, чији је домаћин била Академија инжењерских наука Србије. Представници инжењерских академија Енглеске, Ирске, Француске, Словеније, Чешке, Немачке, Пољске, Аустрије и Србије разматрали су стратешке аспекте изградње европске платформе за образовање нове генерације инжењера.
Он је објаснио да би то требало да буде нова технолошка елита Србије спремна да концепт Индустрије 4.0 ефективно примени у индустријском простору Србије.
Експерти истичу да би управо такав модел Индустрије 4.0, могао да Србији донесе конкурентност на светском тржишту због чега је потребно модернизовати традиционална инжењерска знања. Индустрија 4.0, која се назива и четвртом индустријском револуцијом, заснива се на потпуној дигитализацији комплетне индустријске производње тако да најтеже послове у фабрикама преузимају роботи и машине, чиме се штеди време и омогућава опстанак индустрије.
Прелазак на дигиталну платформу функционисања комплетне привреде није јефтин. Неке процене говоре да ће ЕУ ће до 2030. године у Индустрију 4.0 инвестирати 350 милијарди евра.
Љ. Малешевић