У сусрет изложби у Галерији САНУ о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији

По речима аутора ове јединствене поставке, дописног члана САНУ Миодрага Марковића и професор историје уметности на београдском Филозофском факултету др Драгана Војводића, изложба је саздана из две тематске целине. Прва има примарни задатак да одабраним оригиналним делима и различитим репродукцијама представи особен културни идентитет српског уметничког и духовног наслеђа на КиМ од XII до XX века, произашао из ширих развојних токова старе уметности. У темељима друге целине је указивању на сталну угроженост и уништавање тог наслеђа због његове јасне идентитетске одређености, при чему ће документовано бити представљени дуга историја уништавања и угрожавања српског уметничког наслеђа на КиМ, све до данашњих дана.

Председник САНУ Владимир С. Костић је у свом уводном слову у обимном каталогу као кључну одредницу важну за разумевање ове изложбе навео „лепоту изнад свих зала”, односно лепоту која се пробија и кроз таму, како је својевремено писао академик Михаило Лалић. „Суочен, као и читав мој народ, са угрожавањем и уништавањем српске културне и уметничке баштине, с кривотворењем њеног идентитета, уз не мање болну равнодушност моћних (и немоћних), тешим се каткад Планудовом парафразом Овидија да се ’све мења, а не ишчезава ништа’. Идеја ове изложбе и пратећих публикација јесте да морамо учинити све да заиста не дозволимо ишчезавање онога што нас одређује у самом нашем бићу”, порука је академика Владимира С. Костића.

Поставку претежно чине уметнички предмети из збирки Народног музеја у Београду, Музеја примењене уметности, Галерије фресака, Архива САНУ, Музеја СПЦ и манастирских ризница. Илустрације ради, из збирки Народног музеја за ову изложбу одабрани су драгоцени оригинални предмети – иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика... Они репрезентују уметност и културу Косова и Метохије, али и пружају увид у начин живота, у веровања и хтења српских житеља тог подручја од XII до XIX века. Део поставке је, такође, и уломак керамичког суда са урезаним глагољским натписом из X века, откривен у Чечану код Вучитрна – важна материјална потврда ране словенске, па и српске културе на том простору.

Изложба, како наводе њени аутори, не оскудева у ремек-делима српске уметности из свих епоха њеног развоја. „Изложба, међутим, ни у ком погледу нема антологијски карактер, већ тежи формирању целовите, неулепшане слике о српском уметничком наслеђу на КиМ. Стога су, поред експоната врхунских естетских домета, равноправно место добили и они који имају знатно скромнију вредност, али су драгоцена сведочанства о снази воље за одржање и напорима што су улагани у то да се и у тешким временима турске окупације сачу ва континуитет стварања. А да би слика о стваралаштву Срба на косовскометохијском простору била потпуна, на изложби су приказани и одабрани радови сликара и скулптора XX века потеклих с тог подручја”, наводе Миодраг Марковић и Драган Војводић.

Међу експонатима су и они који на први поглед не спадају у делокруг ликовних или примењених уметности. Реч је о манастирским повељама, типицима и поменицима, различитим актима из области државног, грађанског и привредног права, као и другим документима сличног карактера, који сведоче о дубокој укорењености српског народа на тлу Косова и Метохије и о његовим прегнућима у свим сферама живота као основи за стварање уметности. Вредно сведочанство о свакодневном животу у средњем веку јесте и одабрани материјал прибављен археолошким истраживањима, нарочито оним спроведеним у Новом Брду, док група предмета из богате ризнице етнографског наслеђа пружа слику о грађанском животу Срба на простору КиМ током друге половине XIX века.

Истовремено, у намери да се посетиоцу изложбе пружи прилика да сагледа шири друштвено-историјски и културни оквир настанка вредних дела уметности и заната, изложене су и копије зидног сликарства из српских цркава и манастира, радови врсних уметника. Како истиче управница Народног музеја Бојана Борић Брешковић, будући да су многи споменици недоступни, оштећени или уништени, ове копије, осим уметничких својстава, имају и јединствену документарну вредност. Да би слика српске баштине с КиМ била заокруженија, у поставку су укључени и одливци камене пластике и епиграфске грађе коју чине надгробни натписи и посвете ктитора и протомајстора – нажалост, многи оригинали с којих су начињене те копије више не постоје.

Патријарх српски госдподин Иринеј оценио је да изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост” представља добар пример тога како треба да деламо и којим путем да се крећемо. „Она сваком посетиоцу пружа јединствену могућност да духовно ходочасти кроз нашу Свету земљу – Косово и Метохију – у околностима у којима многи од нас не могу физички да обиђу манастире и цркве тог поднебља и да се упознају с врхунцима културног и уметничког стваралаштва српског народа”, речи су патријарха Иринеја. „На изложби је представљен тек мали део културног и духовног наслеђа српског народа на Косову и Метохији. Ипак, сматрамо да је он и више него довољан да јасно покаже како то наслеђе, поред тога што је настајало прегнућем наших предака, носи на себи и неизбрисив печат светосавске духовности и особеног српског стваралачког духа...”

М. Стајић