Иза решетака и за узнемиравање јавности
Више јавно тужилаштво уложило је жалбу на решење којим је Зорану Марјановићу, осумњиченом за убиство супруге Јелене Марјановић 2. априла 2016. године у Борчи одређен притвор јер је одређен само због постојања особитих околности које указују на то да ће ометати кривични поступак утицањем на сведоке и саокривљене.
Наиме, Тужилаштво се жалило јер судија за предходни поступак није уважио предлог Тужилаштва за одређивање притвора и због узнемиравања јавности.
По члану 211 Закона о кривичном поступку, судови су у кривичном поступку овлашћени да одреде притвор особама осумњиченим за извршење кривичног дела, између осталих разлога и због тога што су предмети у којима поступају такви да стварају узнемирење јавности. Наведени закон прецизира да се одредба „узнемирење јавности” може применити на лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело с елементима насиља, или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Стручњаци сматрају да је узнемирење јавности проблематична категорија и подобна да се злоупотребљава и произвољно примењује. Наиме, појам „узнемирење јавности” сувише је широк, а основи за притварање морају бити јасно и прецизно дефинисани.
Већина правних стручњака, међу којима и професор Милан Шкулић, слаже се да је став о узнемирењу јавности веома проблематичан и да заправо представља каучук-норму, чија растегљивост може угрозити чак и уставна начела које се тичу права сваког грађанина да има правично суђење и обавезе да се свим странкама у кривичном поступку пред судом обезбеди равноправан положај.
Није свако узнемирење јавности разлог за притвор, већ само оно које може реално и непосредно угрозити несметано и правично вођење поступка. Тај основ за притвор постоји у свим европским законима, али се тумачи много рестриктивније. Пракса Европског суда за људска права је да је узнемирење јавности основ за притвор само под условом да се заснива на чињеницама које показују да би пуштање окривљеног на слободу угрозило јавни ред и мир.
Један од познатијих примера одређивања притвора због узнемирења јавности код нас је хапшење и притварање власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића. Он је, подсећамо, ухапшен у децембру 2012. године због махинација с путарским предузећима. Њему и Милу Ђурашковићу, саучеснику из предмета, одређен је и продужаван притвор управо због потенцијалног узнемирења јавности.
По истом основу у вишемесечном притвору били су челници „Колубаре” Драган Томић и Владан Јовичић. Њима је одређен притвор због наводног узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Због узнемирења јавности били су притворени и осумњичени за аферу „Агробанка”, као и бивши припадници Јединице за специјалне операције.
Специјални суд у Београду је средином јануара 2014. године одредио притвор до 30 дана двојици бивших припадника Државне безбедности Милану Радоњићу и Ратку Ромићу, осумњиченима за учешће у убиству новинара Славка Ћурувије. Судија за prеthodni поступак је након саслушања Радоњићу и Ромићу одредио притвор због постојања опасности од бекства, бојазни да ће ометати поступак утицањем на сведоке, као и због висине запрећене казне за кривично дело за које се терете, а која је преко десет година. Притвор им је одређен и због начина извршења и тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење тог кривичног поступка.
Д. Николић