Iza rešetaka i za uznemiravanje javnosti

Naime, Tužilaštvo se žalilo jer sudija za predhodni postupak nije uvažio predlog Tužilaštva za određivanje pritvora i zbog uznemiravanja javnosti.

Po članu 211 Zakona o krivičnom postupku, sudovi su u krivičnom postupku ovlašćeni da odrede pritvor osobama osumnjičenim za izvršenje krivičnog dela, između ostalih razloga i zbog toga što su predmeti u kojima postupaju takvi da stvaraju uznemirenje javnosti. Navedeni zakon precizira da se odredba „uznemirenje javnosti” može primeniti na lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo s elementima nasilja, ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Stručnjaci smatraju da je uznemirenje javnosti problematična kategorija i podobna da se zloupotrebljava i proizvoljno primenjuje. Naime, pojam „uznemirenje javnosti” suviše je širok, a osnovi za pritvaranje moraju biti jasno i precizno definisani.

Većina pravnih stručnjaka, među kojima i profesor Milan Škulić, slaže se da je stav o uznemirenju javnosti veoma problematičan i da zapravo predstavlja kaučuk-normu, čija rastegljivost može ugroziti čak i ustavna načela koje se tiču prava svakog građanina da ima pravično suđenje i obaveze da se svim strankama u krivičnom postupku pred sudom obezbedi ravnopravan položaj.

Nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka. Taj osnov za pritvor postoji u svim evropskim zakonima, ali se tumači mnogo restriktivnije. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je da je uznemirenje javnosti osnov za pritvor samo pod uslovom da se zasniva na činjenicama koje pokazuju da bi puštanje okrivljenog na slobodu ugrozilo javni red i mir.

Jedan od poznatijih primera određivanja pritvora zbog uznemirenja javnosti kod nas je hapšenje i pritvaranje vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića. On je, podsećamo, uhapšen u decembru 2012. godine zbog mahinacija s putarskim preduzećima. Njemu i Milu Đuraškoviću, saučesniku iz predmeta, određen je i produžavan pritvor upravo zbog potencijalnog uznemirenja javnosti.

Po istom osnovu u višemesečnom pritvoru bili su čelnici „Kolubare” Dragan Tomić i Vladan Jovičić. Njima je određen pritvor zbog navodnog uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Zbog uznemirenja javnosti bili su pritvoreni i osumnjičeni za aferu „Agrobanka”, kao i bivši pripadnici Jedinice za specijalne operacije.

Specijalni sud u Beogradu je sredinom januara 2014. godine odredio pritvor do 30 dana dvojici bivših pripadnika Državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, osumnjičenima za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Sudija za prethodni postupak je nakon saslušanja Radonjiću i Romiću odredio pritvor zbog postojanja opasnosti od bekstva, bojazni da će ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i zbog visine zaprećene kazne za krivično delo za koje se terete, a koja je preko deset godina. Pritvor im je određen i zbog načina izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje tog krivičnog postupka.

D. Nikolić