Може ли просечна породица да покрије трошкове приватних школа

Будући да нема више пионира малених и прегршт бесплатних секција од шаха па све до гимнастике, родитељима остаје да папрено плаћају све додатне активности своје деце и то током целе године.

Породица Трнинић из Новог Сада открива нам како ове школске године изгледа њихова рачуница за све оне активности њихове деце које нуси под обавезно, али које сваки родитељ жели да обезбеди свом детету.

Мајка Ј. Трнинић ради као медициниски радник, има плату 37.000 динара, док отац С. Трнинић ради као наставник у школи са приходом од 45.000 динара, што, како каже, није просечна професорска плата јер он има и старешинство и још неке додатке који је повећавају. Дакле њихов заједнички месечни проход је 82.000 динара, од којих би требало да остане део и за дечје активности ван школе. 

“ин нам иде у државну музичку школу која се не плаћа, али може да се да донација за одржавање и штимовање инструмената која је око 300 динара месечно. Ћерку нисмо успели да упишемо у државну па иде у приватну која је 3.500 динара месечно”, објашњава С. Трнинић додајући да су цене инструмената посебна ставка али овог пута их нећемо набрајати јер ипак таква инвестиција није обавезна.

“Ћерка је такође уписана на фолклор који плаћамо 1.000 динара месечно и то се плаћа целе године. Раније се плаћало више, али није било током целе године и мислим да је ово ипак боље“, констатује господин Трнинић који каже да су посебна ставка приватни часови које чак и он као професор у школи плаћа својој деци.

“Син ми иде на часове математике, а ћерка на часове енглеског. И он је некада ишао на Енглески али сад више нема потребе. Мислим да су језици изузетно важни и да постоји лимит у томе шта може да се научи у школи. На родитељима остаје да ли ће платити приватну школу или наставника, али ја верујем у приватне часове који заиста нису јефтини јер квалитетног професора не можете наћи испод 10 евра, можда 1000 динара за сат времена, али све испод тога, по мени, не вреди плаћати. Ћерка иде на Енглески једном недељно за 1000 динара по часу, а тренутно и син на математику јер се показала проблематичном, за 1200 по часу“, објашњава С. Трнинић.

Дакле, само приватни часови коштају приближно 8.800, ако се томе дода фолклор и школа музичког, то је 13.600. У то нису урачунати инструменти, опрема за фолклор, нити трошкови бројних наступа.

Када се од заједничког месечног прихода породице Трнинић, 82.000 динара одвоји просечна минимална месечна потрошачка корпа која износи 60.000 и заправо подразумева само трочлану породицу, њима би требало да остане 22.000 динара. Кад од тога одвојимо 13.600, остаје само 8.400 динара који би требало да покрију одећу, бензин, позориште, биоскоп, одлазак на екскурзију, куповину новог намештаја, компјутера...

И не заборавимо да се ради и минималној потрошачкој корпи која је реално готово неизводива, и још са дететом мање. У том смислу, статистика познаје само основне дечје потребе. 

Уколико би још пожелили да децу пошаљу на неки спорт, на пример, цена пливања је од 1.500 до 2.500 динара, од два до три пута недељно. Гимнастика је нешто повољнија, око 1.800 динара, док цене за школе фудбал или кошарке варирају од 1.500 па до 3.000 динара.

Ако узмемо да четворочлана породица има приходе равне два минималца 22.880, онда се рачуница завршава у самом старту јер је потрошачка корпа 60.000 и то за трочлану породицу, те далеко превазилази збирних 45.760 тако да не остаје пуно места за школу спорта или пливања, а камоли неки приватан час језика. Уколико узмемо да родитељи имају просечне плате од 48.000 динара, ситуација је нешто боља јер збирно у буџету имају 96.000 те им остаје читавих 36.000 динара.

Ако томе одузмемо трошкове породице Трнинић од 13.600, опет не делује да ће 22.400 динара моћи да покрије све остале потрепштине јер толико вас могу коштати само два пакета књига или два пара патика и торби плус панталоне и јакне, а рачунар већ не бисте могли да купите за те новце. Само један одлазак у биоскоп, рецимо, четворочлану породицу са све кокицама и сокићима би изашао око 2400 динара, наравно ако не рачунамо превоз, тако да су викенд излети заправо немогућа мисија. 

“Ни сами не знамо како на крају месеца све успемо да поплаћамо. И супруга и ја имамо додатне послове, а наравно и даље нам помажу родитељи. Драго нам је што могу да помогну, али с друге стране обоје радимо и требало би да можемо да издржавамо своју породицу самостално“, констатује С. Трнинић.

Додаје да су посебне велике ставке куповина нових кућних апарата, екскурзије и наравно летовање које су ове године прескочили.  

Снежана Милановић