Трговински ланци све више продају производе под властитим именом
Можете да купите саламу која носи име познатог бренда или ону која се зове као и трговински ланац у којем пазарите, исто је и с роштиљ-кобасицама, виршлама, соковима, а све је више и „грицкалица” на чијим паковањима уместо познатог бренда стоји име продавнице. Тако је код нас, а још израженије је у Европи.
Артикли који се производе под именом бренда неког трговинског ланца – приватне или трговачке робне марке, јефтинији су од сличних брендираних производа и доступни великом броју потрошача. По истраживању агенције „Нилсен”, у 17 земаља ЕУ учешће таквих производа у укупном промету веће је од 30 одсто. Највећи удео, чак 45 процената, забележен је у Аустрији.
Потрошаче у Србији светски трендови у трговини нису заобишли. Све више се окрећу приватним робним маркама јер цена таквих производа може бити и до 30 посто нижа од познатог бренда. Потрошачи купују те производе јер је, кажу, квалитет некад исти као и код познатих брендова. Други кажу да су то обично производи провереног квалитета и да не верују у рекламе.
Доста се штеди
Купујући робне марке, највише се може уштедети на кондиторским производима, али и зачинима и додацима за јела јер су цене тих производа ниже од 37 до 40 одсто, показују подаци организација за заштиту потрошача.
Кафа и сокови јефтинији су 40 до 60 одсто, а брашно и производи од жита до 35 одсто.
За млеко и млечне производе трговачких робних марки потребно је издвојити 24 одсто мање новца, а за месо и месне прерађевине 18 одсто.
Наравно, све те податке треба узети с резервом јер се квалитет онога што нуде трговци и што су упаковали познати брендови свакако разликује од случаја до случаја.
У великим трговинским ланцима у Србији учешће приватних робних марки је између 15 и 20 одсто.
Никола Папак из „Делеза” каже да је евидентно да у последње време расте интересовање, али и поверење, потрошача у приватне робне марке.
“ Разлог за то је пре свега добар однос цене и квалитета – навео је Никола Папак за РТС. – Што се тиче структуре где су заступљене приватне робне марке, реч је о основним намирницама, производима од млека, од меса и слично.”
И неки домаћи произвођачи налазе интерес у томе да своје производе пласирају под именом великих трговачких брендова. Што је веће поверење у трговински ланац, већа је и продаја приватних робних марки.
Професор Зоран Богетић с Економског факултета у Београду објашњава да конкуренција на нивоу приватних робних марки иде у правцу пласмана робе „премијум” квалитета, што значи да се диже ниво конкуренције на нивоу приватних робних марки.
„То значи бољи квалитет за наше купце по повољнијим условима у односу на оно што нуде произвођачки брендови”, каже Богетић.
Д. Вујошевић
