Србија још увек није донела одлуку у случају Ратка Младића

Пре неколико дана министарка правде Нела Кубуровић изјавила је да је њено министарство покренуло процедуру поводом тог захтева, што подразумева добијање мишљења од других министарстава, да би у најскоријем року Влада Србије одлучивала о пружању гаранција за генерала Младића, које ће бити упућене Хашком трибуналу. По свему судећи, тај предмет још увек није употпуњен, будући да на данашњој седници Владе, како је потврдила потпредседница Зорана Михајловић, о томе није било речи. Иако се није расправљало о давању гаранција за пуштање Мадића из Хага, истакла је да је она за то да се „за све наше људе који су се нашли у Хагу, поведе рачуна о гаранцијама, поготово када су у здравственом стању у којем је Ратко Младић”.

Оптужница генерала Младића терети и за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце „плавих шлемова” УН 1992–95. Одбрана је упутила захтев Министарству правде за пружање гаранција Владе ради његовог привременог пуштања јер постоји изражена забринутост да нема одговарајуће лечење те да постоје пропусти у лекарском третману. Младићу је у Хагу окончано суђење и очекује се изрицање првостепене пресуде. Младићева одбрана тражила је ослобађање, док је Тужилаштво затражило доживотни затвор.

Одбрана је у више наврата захтевала његово привремено пуштање на слободу ради лечења у Русији уз гаранције те земље, али ти предлози нису усвојени. Почетком априла гаранције је дало и руско Министарства спољних послова, али из Хага је стигао негативан одговор. Тужилаштво је образложило да је захтев одбијен јер нису испуњени сви услови за привремено пуштање. Разлог за одбијање захтева одбране је био, пре свега, „ризик од тога да би Младић могао да побегне пре изрицања пресуде”.

Члан тима Младићеве одбране Саша Лукић није могао да прогнозира када би Влада могла одлучивати о актуелном захтеву, али је рекао да се одбрана нада да ће то бити ургентно.

„Ако Влада буде дала гаранције, ми ћемо их доставити судском већу у Хагу, уз захтев за привремено пуштање на слободу ради лечења у Србији јер гласе на то да Србија гарантује да ће генерал Младић, по захтеву Трибунала, бити враћен у било којем тренутку када то буде затребало и да то неће бити спорно“, рекао је Лукић након предаје захтева Немањиној. 

Он није желео да открије детаље захтева, истичући да је то што је наведено у захтеву поверљива информација.

Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић рекао је јуче за „Дневни аваз” да не види ниједан разлог да Србија даје гаранције за хашког оптуженика Ратка Младића да би био пуштен на слободу и лечио се у Србији. Јовановић је тај захтев назвао контрапродуктивним.

„Не видим било који разлог да држава Србија даје гаранције за Ратка Младића, нити је то нешто чиме јавност треба да се бави“, рекао је Јовановић. „ Ономе коме је погоршано здравствено стање треба пружити одговарајућу медицинску помоћ и учинити га способним да може учествовати на суђењу.“

Све остале приче, тврди председник ЛДП-а, давање гаранција или намерно провоцирање некога што се тиче случаја Младић је контрапродуктивно и у томе има мало смисла, а мкного политике која треба да се угура у то.

„Доктори нека раде свој посао, Тужилаштво и Хашки трибунал свој, а државе и народи који и даље не могу да се помере и опораве од ратних дешавања, нека гледају у будућност и тамо траже нешто за себе“, истакао је Јовановић.

И председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак prеthodno је позвао Владу Србије да ни у којем случају не упути захтев за пуштање Младића на привремену слободу. Подсетио је на то да је Ратко Младић 14 година био један од најтраженијих бегунаца на Интерполовој потерници, и тек је маја 2011. године ухапшен у околини Зрењанина, а Србија се годинама суочавала с бројним проблемима везаним за Младићево скривање.

С. Станковић

 

Српски захтеви и Статут Хага

Председник Александар Вучић изјавио је недавно да ће Србија тражити да сви Срби који су осуђени у Хагу казну издржавају у Србији.

„Видим да има проблема, а ми ћемо да преузмемо њихов смештај, они ће и овде бити затворени, само да дођу у земљу, ми преузимамо трошкове, што ви да их плаћате, то ћемо ми, ми ћемо плаћати њихову неслободу. Шта год били, наша је обавеза да бринемо о њима, па и о Младићу, зато смо и послали гаранције као и за сваког другог држављанина Србије“, рекао је Вучић.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је приликом последњег боравка у Уједињеним нацијама пренео захтев Србије да затвореници који су осуђени пред Хашким трибуналом, а српски су држављани, служе казну у нашој земљи, узимајући у обзир, како је рекао, нехумане услове који они имају, а нарочито се у томе, навео је, истиче Естонија.

„Тражили смо да се укине та пракса да се једино Србији не дозвољава да наши затвореници, наши држављани, служе казну у нашој земљи“,  саопштио је Дачић.

У Механизму за међународне кривичне судове УН тврде да хашки осуђеници не могу да служе казну у Србији. По њиховом Статуту, кажу, није дозвољено да се затворске казне које је Хашки трибунал изрекао држављанима земаља насталим распадом бивше Југославије издржавају у државама из којих долазе, укључујући и држављане Србије. У тој институцији тврде да би „било какву одлуку којом се Србији омогућава да буде једна од држава у којима издржавају казне, морао донети Савет безбедности УН”.