Srbija još uvek nije donela odluku u slučaju Ratka Mladića

Pre nekoliko dana ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da je njeno ministarstvo pokrenulo proceduru povodom tog zahteva, što podrazumeva dobijanje mišljenja od drugih ministarstava, da bi u najskorijem roku Vlada Srbije odlučivala o pružanju garancija za generala Mladića, koje će biti upućene Haškom tribunalu. Po svemu sudeći, taj predmet još uvek nije upotpunjen, budući da na današnjoj sednici Vlade, kako je potvrdila potpredsednica Zorana Mihajlović, o tome nije bilo reči. Iako se nije raspravljalo o davanju garancija za puštanje Madića iz Haga, istakla je da je ona za to da se „za sve naše ljude koji su se našli u Hagu, povede računa o garancijama, pogotovo kada su u zdravstvenom stanju u kojem je Ratko Mladić”.

Optužnica generala Mladića tereti i za progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce „plavih šlemova” UN 1992–95. Odbrana je uputila zahtev Ministarstvu pravde za pružanje garancija Vlade radi njegovog privremenog puštanja jer postoji izražena zabrinutost da nema odgovarajuće lečenje te da postoje propusti u lekarskom tretmanu. Mladiću je u Hagu okončano suđenje i očekuje se izricanje prvostepene presude. Mladićeva odbrana tražila je oslobađanje, dok je Tužilaštvo zatražilo doživotni zatvor.

Odbrana je u više navrata zahtevala njegovo privremeno puštanje na slobodu radi lečenja u Rusiji uz garancije te zemlje, ali ti predlozi nisu usvojeni. Početkom aprila garancije je dalo i rusko Ministarstva spoljnih poslova, ali iz Haga je stigao negativan odgovor. Tužilaštvo je obrazložilo da je zahtev odbijen jer nisu ispunjeni svi uslovi za privremeno puštanje. Razlog za odbijanje zahteva odbrane je bio, pre svega, „rizik od toga da bi Mladić mogao da pobegne pre izricanja presude”.

Član tima Mladićeve odbrane Saša Lukić nije mogao da prognozira kada bi Vlada mogla odlučivati o aktuelnom zahtevu, ali je rekao da se odbrana nada da će to biti urgentno.

„Ako Vlada bude dala garancije, mi ćemo ih dostaviti sudskom veću u Hagu, uz zahtev za privremeno puštanje na slobodu radi lečenja u Srbiji jer glase na to da Srbija garantuje da će general Mladić, po zahtevu Tribunala, biti vraćen u bilo kojem trenutku kada to bude zatrebalo i da to neće biti sporno“, rekao je Lukić nakon predaje zahteva Nemanjinoj. 

On nije želeo da otkrije detalje zahteva, ističući da je to što je navedeno u zahtevu poverljiva informacija.

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović rekao je juče za „Dnevni avaz” da ne vidi nijedan razlog da Srbija daje garancije za haškog optuženika Ratka Mladića da bi bio pušten na slobodu i lečio se u Srbiji. Jovanović je taj zahtev nazvao kontraproduktivnim.

„Ne vidim bilo koji razlog da država Srbija daje garancije za Ratka Mladića, niti je to nešto čime javnost treba da se bavi“, rekao je Jovanović. „ Onome kome je pogoršano zdravstveno stanje treba pružiti odgovarajuću medicinsku pomoć i učiniti ga sposobnim da može učestvovati na suđenju.“

Sve ostale priče, tvrdi predsednik LDP-a, davanje garancija ili namerno provociranje nekoga što se tiče slučaja Mladić je kontraproduktivno i u tome ima malo smisla, a mknogo politike koja treba da se ugura u to.

„Doktori neka rade svoj posao, Tužilaštvo i Haški tribunal svoj, a države i narodi koji i dalje ne mogu da se pomere i oporave od ratnih dešavanja, neka gledaju u budućnost i tamo traže nešto za sebe“, istakao je Jovanović.

I predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak prethodno je pozvao Vladu Srbije da ni u kojem slučaju ne uputi zahtev za puštanje Mladića na privremenu slobodu. Podsetio je na to da je Ratko Mladić 14 godina bio jedan od najtraženijih begunaca na Interpolovoj poternici, i tek je maja 2011. godine uhapšen u okolini Zrenjanina, a Srbija se godinama suočavala s brojnim problemima vezanim za Mladićevo skrivanje.

S. Stanković

 

Srpski zahtevi i Statut Haga

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da će Srbija tražiti da svi Srbi koji su osuđeni u Hagu kaznu izdržavaju u Srbiji.

„Vidim da ima problema, a mi ćemo da preuzmemo njihov smeštaj, oni će i ovde biti zatvoreni, samo da dođu u zemlju, mi preuzimamo troškove, što vi da ih plaćate, to ćemo mi, mi ćemo plaćati njihovu neslobodu. Šta god bili, naša je obaveza da brinemo o njima, pa i o Mladiću, zato smo i poslali garancije kao i za svakog drugog državljanina Srbije“, rekao je Vučić.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je prilikom poslednjeg boravka u Ujedinjenim nacijama preneo zahtev Srbije da zatvorenici koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, a srpski su državljani, služe kaznu u našoj zemlji, uzimajući u obzir, kako je rekao, nehumane uslove koji oni imaju, a naročito se u tome, naveo je, ističe Estonija.

„Tražili smo da se ukine ta praksa da se jedino Srbiji ne dozvoljava da naši zatvorenici, naši državljani, služe kaznu u našoj zemlji“,  saopštio je Dačić.

U Mehanizmu za međunarodne krivične sudove UN tvrde da haški osuđenici ne mogu da služe kaznu u Srbiji. Po njihovom Statutu, kažu, nije dozvoljeno da se zatvorske kazne koje je Haški tribunal izrekao državljanima zemalja nastalim raspadom bivše Jugoslavije izdržavaju u državama iz kojih dolaze, uključujući i državljane Srbije. U toj instituciji tvrde da bi „bilo kakvu odluku kojom se Srbiji omogućava da bude jedna od država u kojima izdržavaju kazne, morao doneti Savet bezbednosti UN”.