overcast clouds
13°C
08.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9902
usd
108.5051
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Све веће разлике у платама између истока и запада ЕУ

10.09.2017. 09:28 09:32
Пише:
Фото: freeimages.com

Није само у Србији “што јужније ,то тужније” јер се иста фраза само са другим странама света може применити и на државе ЕУ.

Наиме , представници Европске конфедерације синдиката указују на недопустиве разлике у платама радника који раде у западном и источном делу Европске уније. Како тврде синдикалци, радници који раде у земљама на истоку Европске уније зарађују испод половине плате радника у западном делу Европе.

Рачуница Европске конференције синдиката показује да радници 10 источних земаља Европске уније зарађују свега 42 процента плате која се исплаћује у западном делу Европе, наводећи пример Бугарске где је разлика још драстичнија и где запослени имају у просеку 18 одсто плате развијене земље европске породице. 

У извештају се истиче да само радници у Словенији која је на самој граници истока и запада, зарађују више од половине плате на Западу, јер код њих просечна зарада износи 60 одсто остварене у западној Европи. 

Конфедерални секретар Европске конфедерације синдиката Естер Линч истиче да су разлике у платама између источних и западних држава у Европској унији шокантно велике додајући да мултинационалне компаније експлоатишу раднике у државама које имају слабе синдикате и низак ниво колективних уговора.

"Током кризе , смањење зараде је било распрострањено, а повећање плата, мање је на истоку Европске уније. Наравно, разлике у продуктивности и трошковима живота значе да плате неће бити исте, али то не објашњава толико велико одступање у зарадама. Мултинационалне компаније у источној ЕУ требале би увести правичне плате и требало би да поштују право своје радне снаге на истоку на колективно преговарање. Многе од ових компанија су веома добре у поштовању права синдиката код куће, али мање у њиховом раду у источној ЕУ. Повећање минималних зарада такође је неопходно како би се обезбедио праг пристојности и повећао ниво плата уопште", сматра Естер Линч.

Европске конфедерације синдиката нису се бавиле анализом плата у земљама које се припремају за чланство у ЕУ . Јер да јесу, рачуница би им показала да државе на Балкану које још нису примљене у европску породицу имају просечне плате које су дупло мање од минималне зараде у било којој држави Европске уније. Чак би видели да је  минималац у Србији, који је сада нешто већи од 200 евра,  два пута мањи од минималне зараде у Словачкој – последњи податак “ Еуростата”  показује да износи 435 евра. Или, дупло мањи од Мађарске ,где тренутно износи 412, затим од Чешке где је 407, Пољске – 453, Естоније – 470 евра.

Последњи подаци Еуростата од пре неколико недеља показују да се минимална зарада на југу ЕУ креће у распону од 500 до 1.000 евра. У тој групи су  Португалија са 650 евра, Грчка са 684, Малта са 736, Словенија и Шпанија са 805 односно 826 евра. У просталих седам земаља чланица ЕУ, јер немају сви минималну зараду,   које се налазе на западу и северу ЕУ минималне зараде су знатно изнад 1.000 евра. У Великој Британији минималац је 1.379, Француској 1.480, Немачкој 1.498, Белгији 1.523, Холандији 1.552, Ирској 1.563, а највећи је у Луксембургу - чак 1.999 евра.

Еуростат указује и да су 2014.године у земљама чланица ЕУ за које постоје подаци о просечној плати, минималне зараде премашивале 60 одсто просечне бруто месечне плате у само три државе. Европска конфедерација синдиката  тражи да минималне зараде не буду ниже од 60 одсто плате у свим државама чланицама у ЕУ , као и да се убрза повећање плата у источним земљама европске породице.

Највећи пад у Хрватској

Разлика између плата развијеног и мање развијеног дела Европске уније, тврде у синдикату, била је мања крајем деведесетих и почетком двехиљадите године, али је слика промењена економском кризом од 2008. до прошле године. Најзначајнији пад зарада евидентиран је у Хрватској, где је плата са 43 одсто западног просека пала на свега 37 одсто. Пад је приметан и у Мађарској , где је плата са 35 одсто пала на 28 одсто. Разлика у платима повећана је и у Пољској, Румунији и Чешкој.

Љ.Малешевић

Пише:
Пошаљите коментар