Sve veće razlike u platama između istoka i zapada EU

Naime , predstavnici Evropske konfederacije sindikata ukazuju na nedopustive razlike u platama radnika koji rade u zapadnom i istočnom delu Evropske unije. Kako tvrde sindikalci, radnici koji rade u zemljama na istoku Evropske unije zarađuju ispod polovine plate radnika u zapadnom delu Evrope.

U izveštaju se ističe da samo radnici u Sloveniji koja je na samoj granici istoka i zapada, zarađuju više od polovine plate na Zapadu, jer kod njih prosečna zarada iznosi 60 odsto ostvarene u zapadnoj Evropi. 

Konfederalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Ester Linč ističe da su razlike u platama između istočnih i zapadnih država u Evropskoj uniji šokantno velike dodajući da multinacionalne kompanije eksploatišu radnike u državama koje imaju slabe sindikate i nizak nivo kolektivnih ugovora.

"Tokom krize , smanjenje zarade je bilo rasprostranjeno, a povećanje plata, manje je na istoku Evropske unije. Naravno, razlike u produktivnosti i troškovima života znače da plate neće biti iste, ali to ne objašnjava toliko veliko odstupanje u zaradama. Multinacionalne kompanije u istočnoj EU trebale bi uvesti pravične plate i trebalo bi da poštuju pravo svoje radne snage na istoku na kolektivno pregovaranje. Mnoge od ovih kompanija su veoma dobre u poštovanju prava sindikata kod kuće, ali manje u njihovom radu u istočnoj EU. Povećanje minimalnih zarada takođe je neophodno kako bi se obezbedio prag pristojnosti i povećao nivo plata uopšte", smatra Ester Linč.

Evropske konfederacije sindikata nisu se bavile analizom plata u zemljama koje se pripremaju za članstvo u EU . Jer da jesu, računica bi im pokazala da države na Balkanu koje još nisu primljene u evropsku porodicu imaju prosečne plate koje su duplo manje od minimalne zarade u bilo kojoj državi Evropske unije. Čak bi videli da je  minimalac u Srbiji, koji je sada nešto veći od 200 evra,  dva puta manji od minimalne zarade u Slovačkoj – poslednji podatak “ Eurostata”  pokazuje da iznosi 435 evra. Ili, duplo manji od Mađarske ,gde trenutno iznosi 412, zatim od Češke gde je 407, Poljske – 453, Estonije – 470 evra.

Poslednji podaci Eurostata od pre nekoliko nedelja pokazuju da se minimalna zarada na jugu EU kreće u rasponu od 500 do 1.000 evra. U toj grupi su  Portugalija sa 650 evra, Grčka sa 684, Malta sa 736, Slovenija i Španija sa 805 odnosno 826 evra. U prostalih sedam zemalja članica EU, jer nemaju svi minimalnu zaradu,   koje se nalaze na zapadu i severu EU minimalne zarade su znatno iznad 1.000 evra. U Velikoj Britaniji minimalac je 1.379, Francuskoj 1.480, Nemačkoj 1.498, Belgiji 1.523, Holandiji 1.552, Irskoj 1.563, a najveći je u Luksemburgu - čak 1.999 evra.

Eurostat ukazuje i da su 2014.godine u zemljama članica EU za koje postoje podaci o prosečnoj plati, minimalne zarade premašivale 60 odsto prosečne bruto mesečne plate u samo tri države. Evropska konfederacija sindikata  traži da minimalne zarade ne budu niže od 60 odsto plate u svim državama članicama u EU , kao i da se ubrza povećanje plata u istočnim zemljama evropske porodice.

Najveći pad u Hrvatskoj

Razlika između plata razvijenog i manje razvijenog dela Evropske unije, tvrde u sindikatu, bila je manja krajem devedesetih i početkom dvehiljadite godine, ali je slika promenjena ekonomskom krizom od 2008. do prošle godine. Najznačajniji pad zarada evidentiran je u Hrvatskoj, gde je plata sa 43 odsto zapadnog proseka pala na svega 37 odsto. Pad je primetan i u Mađarskoj , gde je plata sa 35 odsto pala na 28 odsto. Razlika u platima povećana je i u Poljskoj, Rumuniji i Češkoj.

LJ.Malešević