„Дневник” сазнаје: Условни отпуст у новосадском затвору за 456 осуђених
Виши суд у Новом Саду током прошле и ове године решавао је укупно 488 молби за условни отпуст. Од тог броја је решено 456 молби, речено је јуче „Дневнику” из те судске инстанце.
Осуђени који је издржао две трећине изречене казне затвора или његов бранилац може поднети молбу за пуштање на условни отпуст, наводе у Вишем суду у Новом Саду. Рочиште за одлучивање о молби за пуштање на условни отпуст почиње изношењем разлога за условни отпуст од браниоца, а у случају да је он одсутан, судија ће укратко изложити разлоге за подношење молбе.
По процедури, суд одмах по окончању рочишта доноси решење којим одбија или усваја молбу за пуштање на условни отпуст, при чему се процењује ризик осуђеног, успешност у извршавању програма поступања, ранија осуђиваност, животне околности и очекивано деловање условног отпуста на осуђеног.
Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, тзв. Маријин закон, прописује посебно ограничење – да се не могу условно отпустити лица осуђена на казну затвора за кривична дела силовања, обљубе над немоћним лицем, обљубе с дететом, обљубе злоупотребом положаја, недозвољених полних радњи која су учинила према малолетницима.
По многим релевантним подацима, српски затвори су пренатрпани – у њима тренутно борави 10.600 затвореника, што је око хиљаду више од реалних капацитета – иако је уведена казна кућног затвора, а све више се примењује и рад у јавном интересу. Подаци Савета Европе показују да је затворска популација у Србији 30 одсто бројнија него 2005. године.
У протеклих пет година у Србији се бележи стално увећање броја условно отпуштених затвореника. По свему судећи, тај тренд ће се наставити, иако је тај проценат далеко од стандарда модерних европских земаља. По речима професора Правног факултета Универзитета у Београду Милана Шкулића, у модерној пракси, институт условног отпуста стекао је популарност као једно од средстава које осуђенике мотивише на коректно понашање приликом издржавања казне. Он додаје да је условни отпуст корисна ствар, али наша јавност то лоше схвата.
– У Европи се он стимулише – каже Шкулић. – Идеја је да проценат условног отпуста буде већи, а не мањи.
Кривичари сматрају да се могућност условног отпуста и даље не примењује довољно иако је број условно отпуштених у Србији од 2012. до 2015. године, по доступним подацима, порастао са 600 на 1.581.
Интересантно је да је у некадашњој Југославији више од 50 одсто оптужених добијало условни отпуст. Професора Шкулић сматра да је то било време стабилније ситуације, када је о условном отпусту одлучивала посебна комисија. Пре неколико година у Србији проценат условно отпуштених је пао на минимум од седам одсто, али је последњих година приметан раст. Ипак, стручњаци упозоравају на то да треба имати у виду да је реч о великом броју случајева условног отпуста који скраћује казну свега неколико месеци, што више личи на превремени отпуст из затвора него на класичан условни отпуст. Данас, у многим европским земљама проценат условног отпуста осуђеника је од 50 до 70, док је у Србији око 15 одсто.
У нашој земљи није уведен обавезан условни отпуст, као у неким европским земљама, већ је то опција коју суд може применити, а и не мора. У модерним европским државама условни отпуст је стекао популарност као средство које мотивише осуђеника на коректно понашање. Како наводе правници у већини европских земаља, ту одлуку доноси суд.
Д. Николић
Утицај „Маријиног закона”
По истим законским решењима, услови отпуст је немогућ и за подвођење и омогућавање вршења полног односа, посредовање у вршењу проституције, приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама, искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу, истичу у суду. То значи да они морају да издрже целу казну на коју су осуђени.
Подсећамо, „Маријин закон” име је добио по Марији Јовановић, осмогодишњој девојчици из Лединаца, код Новог Сада,. коју је јуна 2010. године силовао и угушио педофил који је пре тога био осуђиван за сексуалне деликте према деци и малолетницима. Тај закон у Србији је донет 2013. године и њиме су прописане строже мере контроле над осуђеним починиоцима кривичних дела против полних слобода.