Конопља на путу повратка

Осим традиционалне изложбе преко три стотине врста воћа и поврћа о којој брину ученици и професори из оближње Биотешничке школе Ракичан, засада винограда и старих сорти јабука, те пермакултурног врта, на овогодишњој, јубиларној 55. АГРИ било је могуће видети и полигон с колекцијом од 15 врста индустријске конопље, поред тога што су на сајамским штандовима многобројни излагачи нудили своје производе од конопље.

Овај засад индустријске конопље, некада веома распрострањене и гајене културе за потребе текстилне индустрије, коју су са свих простора некадашње Југославије протерали синтетички материјали, део је пројекта невладине организације Еко цивилна иницијатива Словеније, познате у тој држави, између осталог, по акцији „Штафета семенки“, која је била одговор на последице глобализације на пољу производње хране и нестанак 85 аутохтоних врста семенки.

Ирена Ротар из Еко цивилне иницијативе Словеније каже да је индустријска конопља сада у фокусу интересовања те организације због својих карактеристика и потенцијала.

– Конопља је одлична биљка, која између осталог има ту способност да у случају суше заустави раст и настави када добије воду – објашњава Ирена Ротар. – Индустријска конопља може да се користи, не само у текстилној, него и у прехрамбеној индустрији, фармацији и индустрији уља. То је једна од биљака са највећим еколошким потенцијалом, зато што расте брзо и има широку примену.

Ирена напомиње да се око конопље у Словенији још воде полемике. Супротстављена су мишљења о њеној употреби. Како каже, европски прописи сада дозвољавају садњу око 50 сорти ове биљке.

– Најпре у Словенији није било допуштена садња – каже Ирена и додаје да је због притисака невладиног сектора, држава ипак попустила. – Обавеза је да се до 10. маја пријави садња конопље, која се после контролише. Реч је о индустријској конопљи , чији је проценат психоактивног састојка, THC (делта-9-тетрахидроканабинол) до 0,2 THC-a.  

Прве године када је дозвољена садња, 2014, у Словенији је, по речима наше саговорнице, било 550 хектара под индустријском конопљом. Међутим, незнање, несналажење у тој ново-старој области , неприпремљено тржиште узели су данак, па је сада је та површина мања и износи око 350 хектара.

– С Институтом за хмељарство и пиварство Словеније у Жалецу, који је генска банка, и Универзитетом у Марибору, а уз подршку Министарства пољопривреде покренули смо пројекат Зелени драгуљи природе – истиче Ирена. – На полигону у оквиру Помурског сајма имамо 15 сорти конопље. Има је од 80 центиметара до два и по метра. Свака сорта се другачије понаша. Овај полигон нам је врло значајан зато што велики број људи може да види тај засад, а нама је битно да их упознамо с узгојем конопље. До сељака је тешко доћи, он не мења лако навике, осим ако му не покажеш на примеру. Овај полигон на Помурском сајму је огледно поље. Други је у Жалецу, који је и база са узорке за анализу. Засаде конље имамо и у другим деловима Словеније да бисмо знали где даје најбоље резултате. Кроз три године ћемо, надамо се, знати која конопља је за коју намену највише одговара. Имамо добру сарадњу са Мајом Тимотијевић из Новог Сада и њеним удружењем. Надам се даћемо идуће године моћи нешто показати од свега овога и у Новом Саду.

Овогодишња АГРА била је место и прилика да посетиоци не само виде засад од 15 сорти конопље, него и како изгледа њена прерада на традициналан начин и уз употребу исто тако традиционалних помагала. Ирена додаје да се у Словенији најчешће употребљава уље, чај и кафа од конопље, а да је искористљивост ове биљке знатно већа. Зато је пред њима огроман истраживачки рад и едукација у коју треба укључити широке масе и успоставити сарадњу и изван граница Словеније. – Највећа нам је жеља да уместо ПВЦ кеса, користимо конопљине врећице и платно – истиче Ирена. – Не треба посебно наглашавати штетност других материјала који су сада у употреби, а колике су предности оних од конопље. Зато је на нама да на учинимо корак више.        

З. Милосављевић