Konoplja na putu povratka

Osim tradicionalne izložbe preko tri stotine vrsta voća i povrća o kojoj brinu učenici i profesori iz obližnje Biotešničke škole Rakičan, zasada vinograda i starih sorti jabuka, te permakulturnog vrta, na ovogodišnjoj, jubilarnoj 55. AGRI bilo je moguće videti i poligon s kolekcijom od 15 vrsta industrijske konoplje, pored toga što su na sajamskim štandovima mnogobrojni izlagači nudili svoje proizvode od konoplje.

Ovaj zasad industrijske konoplje, nekada veoma rasprostranjene i gajene kulture za potrebe tekstilne industrije, koju su sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije proterali sintetički materijali, deo je projekta nevladine organizacije Eko civilna inicijativa Slovenije, poznate u toj državi, između ostalog, po akciji „Štafeta semenki“, koja je bila odgovor na posledice globalizacije na polju proizvodnje hrane i nestanak 85 autohtonih vrsta semenki.

Irena Rotar iz Eko civilne inicijative Slovenije kaže da je industrijska konoplja sada u fokusu interesovanja te organizacije zbog svojih karakteristika i potencijala.

– Konoplja je odlična biljka, koja između ostalog ima tu sposobnost da u slučaju suše zaustavi rast i nastavi kada dobije vodu – objašnjava Irena Rotar. – Industrijska konoplja može da se koristi, ne samo u tekstilnoj, nego i u prehrambenoj industriji, farmaciji i industriji ulja. To je jedna od biljaka sa najvećim ekološkim potencijalom, zato što raste brzo i ima široku primenu.

Irena napominje da se oko konoplje u Sloveniji još vode polemike. Suprotstavljena su mišljenja o njenoj upotrebi. Kako kaže, evropski propisi sada dozvoljavaju sadnju oko 50 sorti ove biljke.

– Najpre u Sloveniji nije bilo dopuštena sadnja – kaže Irena i dodaje da je zbog pritisaka nevladinog sektora, država ipak popustila. – Obaveza je da se do 10. maja prijavi sadnja konoplje, koja se posle kontroliše. Reč je o industrijskoj konoplji , čiji je procenat psihoaktivnog sastojka, THC (delta-9-tetrahidrokanabinol) do 0,2 THC-a.  

Prve godine kada je dozvoljena sadnja, 2014, u Sloveniji je, po rečima naše sagovornice, bilo 550 hektara pod industrijskom konopljom. Međutim, neznanje, nesnalaženje u toj novo-staroj oblasti , nepripremljeno tržište uzeli su danak, pa je sada je ta površina manja i iznosi oko 350 hektara.

– S Institutom za hmeljarstvo i pivarstvo Slovenije u Žalecu, koji je genska banka, i Univerzitetom u Mariboru, a uz podršku Ministarstva poljoprivrede pokrenuli smo projekat Zeleni dragulji prirode – ističe Irena. – Na poligonu u okviru Pomurskog sajma imamo 15 sorti konoplje. Ima je od 80 centimetara do dva i po metra. Svaka sorta se drugačije ponaša. Ovaj poligon nam je vrlo značajan zato što veliki broj ljudi može da vidi taj zasad, a nama je bitno da ih upoznamo s uzgojem konoplje. Do seljaka je teško doći, on ne menja lako navike, osim ako mu ne pokažeš na primeru. Ovaj poligon na Pomurskom sajmu je ogledno polje. Drugi je u Žalecu, koji je i baza sa uzorke za analizu. Zasade konlje imamo i u drugim delovima Slovenije da bismo znali gde daje najbolje rezultate. Kroz tri godine ćemo, nadamo se, znati koja konoplja je za koju namenu najviše odgovara. Imamo dobru saradnju sa Majom Timotijević iz Novog Sada i njenim udruženjem. Nadam se daćemo iduće godine moći nešto pokazati od svega ovoga i u Novom Sadu.

Ovogodišnja AGRA bila je mesto i prilika da posetioci ne samo vide zasad od 15 sorti konoplje, nego i kako izgleda njena prerada na tradicinalan način i uz upotrebu isto tako tradicionalnih pomagala. Irena dodaje da se u Sloveniji najčešće upotrebljava ulje, čaj i kafa od konoplje, a da je iskoristljivost ove biljke znatno veća. Zato je pred njima ogroman istraživački rad i edukacija u koju treba uključiti široke mase i uspostaviti saradnju i izvan granica Slovenije. – Najveća nam je želja da umesto PVC kesa, koristimo konopljine vrećice i platno – ističe Irena. – Ne treba posebno naglašavati štetnost drugih materijala koji su sada u upotrebi, a kolike su prednosti onih od konoplje. Zato je na nama da na učinimo korak više.        

Z. Milosavljević