Светски успех пројекта Милоша Софреновића
Кореодрама Милоша Софреновића „О прихватању несавршености”, у чијим темељима је Посвећење пролећа Игора Стравинског, која је премијерно изведена у априлу ове године на Новосадским музичким свечаностима, позвана је на Светски конгрес игре, који ће следећег лета бити одржан у аустралијском граду Аделејду.
Софреновић ће, како је потврђено „Дневнику”, тамо одржати и предавање о култном делу великог руског композитора, које је премијерно изведено 29. маја 1913. године у Паризу, те његовом утицају на кореографију 20. и 21. века.
„То је премијера која уопште није прошла глатко, у сали је настала туча, француска публика је негодовала, све су доживели као апсолутну какофонију и јерес на сцени, а поврх свега тога била је и ’дискутабилна’ кореографија Вацлава Нижинског, која је за мене импресивна”, речи су Милоша Софреновића. „Посвећење пролећа је пример музичког дела које је наговестило 20. век у свим његовим и лошим фасетама, јер кроз те тонове буквално чујемо Први светски рат који почиње само годину дана након премијере, а онда је он донео и Други светски рат”.
Истовремено, наводи Софреновић, то дело произилази из периода Bеllе Епољуе, из, значи, неких 4-5 деценија током којих се, барем на територији Европе, није ратовало. „Развио се европски сан, људи су нашли ту тајну формулу – нема више ратова. И какво је само изненађење наступило после тога. Тек, Посвећење пролећа је спона између ова два периода, када је мир надвладао рат, с једне стране, и тоталног хаоса који је уследио и испунио, без претеривања, највећи део 20. века, чиме је послужио као јако лош пример на који се 21. век ослања”...
Иначе, Софреновић ће „О прихватању несавршености” током следећег месеца представити у чувеној Усамљеној палати у Штутгарту, а за јануар 2018. најављено је и неколико извођења на Исланду.
М. Стајић
Три деценије од обнове оригинала
Посвећење пролећа у кореографији Вацлава Нижинског изведено је, након премијере, још пет пута у Паризу, потом у Лондону још четири пута и онда је замрло. Ту оригиналну верзију обновиће 1987. у Лос Анђелесу чувени Yofri балет. Наиме, Милисент Ходсон и Кенет Арчер су захваљујући Мари Рамбер, асистенткињи Нижинског, верно реконструисали кореографију, те пронашли и обновили чак четири петине аутентичних костима. А како је изгледала (или могла изгледати) сама премијера дочарано је у филму Риот ат thе Рите, снимљеном у Би-Би-Сијевој продукцији 2005, у којем су улоге Стравинског и Нижинског тумачили Ејдан Макардле и Адам Гарсија.