Позитивни економски трендови, али раст БДП мањи од 3 одсто
БЕОГРАД : У Србији се наставља тренд позитивних економских кретања, али се због проблема у пољопривреди и енергетици неће остварити предвиђени привредни раст од три одсто до краја године, речено је данас на представљању двоброја билтена МАТ (Макроекономске анализе и трендови).
Директор за научно истраживацки развој Економског института, Иван Николић навео је да је суфицит у буџету за јул месец износио 26,9 милијарди динара, да је јавни дуг смањен за милијарду евра, али и да је дошло до изједначавања увоза и извоза, као и до климатских фактора који су у пољопривреди и енергетици донели смањене приходе.
"Пољопривреда ће након суша одузети најмање један процентни поен у расту БДП, а проблем су и инвестиције. Док је стање са страним директним инвестицијама задовољавајуће, домаће инвестиције су мале због политике штедње државе, а стање није боље ни са инвестицијама у приватном сектору", навео је Николић.
Он додаје да је стање другачије у грађевинској индустрији која доприноси расту, као и да се број страних туриста који је већи за 21,8 одсто одражава позитивно на промет.
Николић је рекао да подржава политику владе о повећању плата и додао да очекује да ће курс динара и даље бити стабилан.
Економиста Стојан Стаменковић навео је да подаци за јун и јул не потврђују повољне тенденције на које су указивали подаци из првих пет месеци ове године, иако је индустријски раст убрзан као последица нормализације производње у секторима рударства и електропривреде.
"Тренд раста прерађивачке индустрије преведен је из брзо растућег у скоро стагнирајући, повећава се спољнотрговински дефицит и нема изгледа да се оствари пројектовани и очекивани раст БДП-а", истакао је Стаменковић.
На ове прогнозе утичу проблеми са енергетском производњом почетком године, пад пољопривредне производње због суше, али и веома ниске инвестиције чије је реални раст дубоко испод очекиваних вредности, каже Стаменковић.
Он је додао да су за једну петину смањени издаци за домаће инвестиције, као и да расту привреде доприноси већи број туриста и пораст грађевинске индустрије, али да су ти трендови везани највише за Београд.
"Прехрамбена индустрија, производња моторних возила је у паду. Динамика фиксних инвестиција је оно што брине, зараде минимално расту и не прате промет", закључио је Стаменковић.
Директор Републичког завода за статистику, Миладин Ковачевић рекао је да је стопа незапослености у другом кварталу године била 11,8 одсто.
Он је додао да се глобална економија оправља, а приоритети мењају.
Ковачевић је указао на недостатак домаћих инвестиција, као и фактор све старијег становништа који доводе до смањење продуктивности и стагнације.
Он је рекао да очекује да фискална политика сигурно неће ићи даље у смеру рестрикција, као и да је потребно да се настави са радом на решавању старих проблема, смањењу проблематичних инвестиција и спровођењу структурних реформи.
