За три месеца предато 350 комада илегалног оружја, Новосађани предњаче

Она је нагласила да су грађани у prеthodnom периоду предавали аутоматско и полуатоматско оружје, бомбе, а да је највећи одзив био у градовима који имају највише становника – Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

– Грађани могу сами да изаберу да ли ће да понесу оружје и безбедно га предају полицијској станици, или да телефоном позову најближу станицу и полиција ће доћи и преузети га – рекла је Зорица Лончар Касалица за РТС.

На питање да ли је резултат могао бити бољи, она је рекла да је сваки резултат када је у питању недозвољено и неовлашћенио држање оружја добар јер је важно да се оно склони с улице.

Појаснила је да је МУП још једном дао прилику грађанима да на безбедан начин предају оружју или да затраже да га легализују, те да у том периоду нема кривичне одговорности и нису у обавези да доказују порекло оружја. 

У последњу годину и по, подсетила је, биле су две лагализације и у њима је предато око 10.000 комада оружје и више од 200.000 комада муниције.

Од 1992. до ове године то је шеста легализација оружја у Србији. Највећа предаја илегалног оружја била је 2003. године, током полицијске акције „Сабља”. Полиција је тада запленила око 10.000 комада разног оружја, а грађани су самоиницијативно предали више од 35.000 убојитих цеви. У том периоду предато је и 23.848 захтева за легализацију оружја које је било у поседу грађана.

– Од јуна је поднето 100 захтева за легализацију оружја. Легализовати се може само оружје за личну безбедност – то су пиштољи и револвери, ловачко оружје и спортско оружје – закључила је она.

У овом периоду физичка и правна лица могу регистровати оружје за личну безбедност (пиштоље и револвере), ловачко оружје (ловачке пушке и карабине), спортско оружје (малокалибарске пиштоље и револвере, малокалибарске пушке и ваздушно оружје) и конвертибилно оружје за које не поседују одобрење Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Грађани су за прошлогодишња четири месеца, током акције која је спроведена у исто време као и садашња, предали 61.755 комада муниције и 926 комада оружја. Полицији су, између осталог, предали 114 комада различитог аутоматског оружја, 298 бомби и 116 минско-ескплозивних средстава.

Министарство унутрашњих послова било је задовољно постигнутим. У Националној асоцијацији за оружје оценили су да су резултати легализације скромни. Сматрају да би боља медијска кампања дала и боље резултате. Подсећају на то да је 2015. године током легализације предато више од 7.500 комада оружја и више од 150.000 комада муниције.

Нико нема прецизне податке о томе колико је нелегалног оружја и муниције у рукама грађана. Број регистрованих комада премашује милион, а најгрубље процене показују да земљом циркулише између 200.000 и 900.000 нелегалних кратких и дугих цеви. Уколико је тачна друга бројка, то значи да је у земљи укупно око два милиона, што легалних, што илегалних „цеви”! 

Легално оружје није проблем јер су власници у великој мери савесни. Проблем су, дакле, цеви у илегалном поседу. Иако су ратови на простору бивше Југославије одавно престали, последице тих оружаних сукоба и те како се још увек осећају – управо у шверцу, односно доношењу илегалног оружја с ратишта у Србију. Неки те пушке, пиштоље, револвере, минско-експлозивна средства продају, други их још негде скривају. И ово је за њих још једна прилика да се отарасе тог баласта. За њих је то и амнестија јер илегално поседовање оружја и минско-експлозивних средстава подлеже и законској одговорности. А казне нису мале – могу бити новчане и затворске.

Србија је словенска земља с највише регистрованог оружја, чак 37,8 комада оружја на 100 становника, подаци су „Вашингтон поста” из 2016. године. По тим подацима, следе Македонија с 24,1 комада, Црна Гора с 23,1, Хрватска с 21,7 и Босна и Херцеговина са 17,3. 

Становници Чешке имају 16,3 комада оружја на 100 становника, Словенци 13,5, Руси 8,9, Словаци 8,3, Белоруси 7,3, Украјинци 6,6, Бугари 6,2, а најмање имају Пољаци – 1,3.

Стручњаци су указивали на то да је добро што је рок за легализацију дужи јер је раније био само месец. У Националној асоцијацији за оружје, међутим, указују на једну мањкавост – приликом регистрације оружја за личну безбедност, по њиховој оцени, неоправдано је да се плаћа порез од око 30 евра. Таква ставка нигде у Европи не постоји и, по њиховом мишљењу, то би могло бити кочница већем одзиву грађана за легализацију. Ако би се тај намет укинуо, оцењују да би се грађани који имају илегалне пиштоље и револвере у већем броју пријављивали за њихову легализацију, речено је раније „Дневнику” у тој асоцијацији.

Подсећања ради, за недозвољено држање и промет оружја запрећено је до десет година затвора. МУП је покренуо иницијативу да се та казна повећа на 12 до 15 година и да се уједно одузима новчана корист остварена илегалним прометом оружја.

М. Бозокин